Na pola staze…

E, pa, dragi moji, od sada živimo na svom imanju veličine jednog jutra. Za one koji ne znaju, (a i ja sam tek naučio), to je oko pola hektara. Dakle, sve smo bliži svom Zavičajnom imanju.

Od sada ću se redovno javljati pa ćete moći usklađeno da pratite naše učenje o životu na svom Zavičajnom imanju koje stvaramo.

Ekipa se uvećava. Zajedničko Stvaranje Naselja Zavičajnih Imanja se sve više bliži potpunoj materijalizaciji. Onako kako je najbolje za Sav Život Posvuda!!!

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

http://www.hektarzemlje.com

Advertisements

2028.

Zapisujući datum na ovom postu napisao sam godina 2028. umesto 2018. Samo sam se nasmešio shvativši da mi to nešto govori.
Ne događa se sve onako i onda kada mi želimo, već se događa upravo onda i onako kako je za nas najbolje.
Ako se ostvarenje vizije naselja na našem prostoru od zemlje dodeljene od strane vlasti naše domovine manifestuje za deset godina od danas, ja prihvatam taj rok iz cuga. Malo je to godina za tako divan san ostvaren…
Nekada sam i ja mislio drugačije, želeo sam sad i odmah da se dogodi. Sada, četiri godine kasnije, razumem da nije trebalo do sada a pomalo razumem i razloge zbog kojih nije trebalo do sada.
Vreme učini od nas ono što nismo spremni učiniti sami i odmah. Samo se prepustivši da „Onaj koji ima bolji pogled“ odredi kako će se stvari odvijati, sve se događa savršenije od onoga što nisam ni u najsmelijim snovima sanjao.
Strpljen – spašen!!! Ne kaže naša narodna izreka badava. Upravo sopstvenim prepuštanjem da se stvari dogode, ja ukazujem poverenje Bogu (tj, Božanstvu, Energiji, Budi, Šivi, Mohamedu, Ljubavi, zovimo imenom kojim želimo).
Tako i zato sam stvoren, da naučim da se prepustim… kao vodi kada legnem na njenu površinu, kao vetru kad zategnem jedro i pustim kormilo… tako i životu, prepuštam…

Pismo svima kojih se tiče

Svima kojih se ovo tiče upućujem ovo pismo

Poštovani,

Dozvolite nama koji želimo i znamo kako, da stvorimo Raj na Zemlji. Dodelivši nam svakome po hektar zemlje na trajno korišćenje sa pravom nasleđivanja i bez prava otuđivanja. Bez oporezivanja svega što sa tog hektara stvorimo.

Napravite nekoliko teritorija od po 150 – 200 hektara u jednom komadu, kako bismo stvorili naselja novog tipa. U svakom od njih ćemo, nas najviše stotinu pojedinaca ili porodica, biti dobri susedi jedni drugima, a svako će živeti i raditi na svom hektaru. Za zajedničke potrebe ćemo ostatak zemlje odrediti i urediti.

Zemlje za tu svrhu imamo na pretek, možete to da učinite ukoliko zaista svima želite dobro.

Dobivši svoje parče domovine, stavši na sopstveno prostranstvo, stvorićemo, za svega nekoliko decenija, ono što će svima odgovarati.

  • Bićemo obezbeđeni i sigurni, dobićemo socijalni mir
  • Stvaraćemo sebi, a i za one koji to žele, obezbeđivati zdravu hranu
  • Bićemo zaposleni, tj više nećemo tražiti od države i vlasti ništa
  • Ljudi će biti zdraviji jer će jesti zdravu hranu i piti čistu vodu…

Svojim primerom pokazaćemo i onima koji još uvek ne veruju i ne znaju, kako je to moguće.

Potrebno je samo da nam sada dodelite, od toliko neiskorišćene zemlje, svakome po hektar.

Dodelite svakome od nas ko to želi, ne obazirući se na godine, pol, bračni status, nacionalnu pripadnost, fizičku sposobnost. Videćete svojim očima kako se sve oko vas menja.

Mi smo o svemu ovome naučili iz knjiga mudrosti Anastasijinih, zapisanih Vladimirom Megreom, u nas prevedenih Zojom Begolli. Svako može da ih pročita. Onaj ko oseti Dušom svojom ovaj poziv, potražiće svoj hektar da stvori svoje Zavičajno imanje.

Oni koji ne požele, imaće svejedno dobrobiti od svega što mi stvorimo.

Državu ovo ne košta ništa jer ta zemlja svakako nije u upotrebi. Država dobija mnogo jer na ovaj način rešava mnoga pitanja za koja već veoma dugo rešenja nema. Primerom svojim pokazaćemo i drugima kako je moguće živeti u Raju na Zemlji. Ona nam je za to i data.

Pročitao(la) sam mudrosti Anastasijine i već ih živim. Namera mi je da na svom hektaru zemlje stvorim svoje nasledno imanje i na njemu živim život dostojan čoveka.

svojeručno:

Danilo Ilić

http://www.hektarzemlje.com

Čekajući Godoa, ili nekog drugog

Dragi moji svi,
Nema me već devet meseci, za to vreme je i jedna beba mogla biti rođena, da je trebalo…

Očigledno nije. Zastao sam da se osvrnem i promislim kako i sa kim dalje u Zajedničko Stvaranje…

Mnogo se ljudi prijavilo da želi da Zajedno Stvaramo… i, onda… devet meseci ništa…

Namerno čekam, i čekaću i dalje. Jer, Zajedničko Stvaranje po mom uverenju, nije: 

jedan čovek (ko god on bio) vodi glavnu reč, izmišlja pravila, odlučuje, a ostali koji žele mu se priklanjaju i poklanjaju.

Zajedničko Stvaranje po mom promišljanju jeste sledeće:

Udruženi u Zajedničku misao i sliku, dogovaramo se oko svakog detalja Zajedno kako bismo stvorili Naselje u kojem želimo biti susedi jedni drugima…

  • Dokle god ne budem bio u timu od 100 porodica (ili pojedinaca) sa kojima Zajedno Stvaram Naselje, ja čekam ostalih devedeset devet da se udružimo. Nema ograničenja, potrebno je da svi vidimo istu sliku a ona je veoma jasno oslikana i predstavljena u Anastasijinim mudrostima izrečenim u knjigama Vladimira Megrea.

    Svako(m) dobro!!!

    Danilo,

    http://www.hektarzemlje.com

    SLIKA KOJU VIDIM IZGLEDA OVAKO

    Univerzum koji se širi je načičkan planetama kao što je Zemlja!!!

    Na svakoj planeti za koju se ne može razlučiti koja je od koje lepša, mir, zelenilo, radost, život!!! Na svakom koraku smeh, pesma, ples, igra, nadmetanja snage fizičke, a i snage Uma!!!

    Svi bosim nogama dodiruju Zemlju, Obučeni u Ruho napravljano rukom i izatkano ljubavlju onih koji su ga Stvarali…

    Svako ima svoje Prostranstvo Ljubavi koje je već Stvorio ili tek sa svojom Srodnom Dušom Stvara!!! Raznolikost boja, mirisa, oblika je tolika da se samo nagledati ne možeš. Zastaje dah od svega što videti i čuti možeš, od lepote i radosti samo od posmatranja i budi želju u svakome da Stvara još lepše…

    Ljudi žive svako na svom Prostranstvu Ljubavi, na svom Imanju od po jednog hektara koje se nalazi u susedstvu sa drugim takvim imanjima a u okviru naselja od po stotinak porodica!!!

    Između naselja su prostranstva čiste Šume. proplanaka, jezera, reka, potoka, mora, planina… Neka su naselja bliže moru, neka su na višim planinama, neka su na brdašcima i visoravnima.

    Ljudi razgovaraju a usne ne miču. Svi se razumeju i dogovaraju se oko Zajedničkih Stvaranja Novog, lepšeg, Radosnijeg…

    Svako je Zdrav, svojim telima mogu izvoditi akrobacije kakve god im, kao deci, padaju napamet. A deca pored njih svoje vizije Stvaraju Stariji im pomažu, ukoliko im je pomoć tražena, da brže i jednostavnije u Stvarnost svoje vizije preobraze!!!