Bagujem na sedmoj knjizi Anastasijinih mudrosti

Možda zato što je sada životni trenutak za sve nas u kom se oDkrivaju sve tajne uz pomoć kojih su vladale Čovekom tajne sile.

U ovoj knjizi objašnjenje postoji na koje su načine Čoveka postepeno doveli do stanja u kojem uopšte nemamo mogućnost promišljanja. Ne samo da nam je brzina misli veoma spora, već skoro da uopšte ne umemo da promišljamo i logikom zaključujemo. Trenutak je da se probudimo.

Bagujem na sedmoj knjizi Anastasijinih mudrosti. Možda zato što su upravo u njoj razjašnjene tajne zahvaljujući kojima je bilo moguće Čoveka dovesti do ovakvog stanja gde nam je brzina misli veoma mala, skoro da uopšte promišljanje i ne postoji.

Ali, kako je Anasta zaključila sekunde pred lednikom, i brzo brzo svaki cvet, svaku travku, svaku bubicu i životinjicu pomilovala pogledom punim ljubavi i tako im dala snagu da ojačaju i rastu, okrenuvši leđa ledniku svesna njegovog postojanja i snage opasnosti i upravo zato namerno ojačavajući ono što želi da osnaži.

Tako je i usnula da se probudi sada kada se i svi mi budimo iz dugog i dubokog sna, svesni upravo snage svoje pažnje, namere i misli. I sada svi mi pomažemo da osnažimo u našoj realnosti ono što želimo da jeste, ono što želimo da živimo, makar za buduća pokolenja ukoliko sami ne doživimo.

Kako je bilo moguće skriti od ljudi postojeći Božanski način ishrane i time usporiti misao čovekovu…

„… Treba skriti od ljudi postojeći Božanski način ishrane. Primorati ih da upotrebljavaju hranu koja ne ubrzava, već usporava misao. To je najvažniji uslov. Onda će započeti lančana reakcija. Degradacija shvatanja povući će za sobom mnoštvo činilaca koji utiču na brzinu misli. Svi ljudi u poređenju sa nama (žrecima), biće manje vredni.

– Kako se može sakriti ono, što stavlja na raspolaganje svakome Bog?

– Objaviti da je neophodno zahvaljivati se Bogu za pruženo.

– Shvatio sam. Pomislio si čudovišno, ali nenadmašno. Ljudi će se složiti da se blagodari Tvorcu i neće primetiti u tome ništa loše. Smislićemo rituale, koji će odvući ljude od neposrednih tvorevina Božijih… Oni će biti uvereni da zahvaljuju Bogu. Ali, što više budu traćili vreme na blagodarnost, okupljajići se oko izmišljenih nama kipova, tim će manje opštiti sa sazdanim Bogom delima. Time će se sve više udaljavati od informacije koja dolazi neposredno od Boga. Dobijaće informaciju koja dolazi od nas, ali će misliti da je tako hteo Bog. Njihova misao će poći lažnim putem. Povešćemo je na patvoreni put.“

Mudrosti Anastasijine, zapisane Vladimirom Megreom u knjizi sedmoj na strani 55, prevedene ZojomBegolli

Dugo sam razmišljao i nisam mogao da shvatim i prihvatim ove reči. Međutim, da li vi volite da vam se vaša rođena deca zahvaljuju za svaki komad hleba, hranu koju im dajete da bi rasli i razvijali se?

Hranimo se kao što dišemo…

Šetajući po svom imanju pažljivo posmatramo sve što na njemu raste i plod donosi. Kad se pojavi zelje, jedemo zelje. Kada se kopriva promoli, od nje pravimo napitke, variva i sušimo je za čaj. Pečurke su posebna kategorija. Zašto njih ne raspoznajemo? Potrudimo se da saznamo, da shvatimo. Možemo da ih osušimo i kasnije suve jedemo.

Plodovi razni, sa njima je najlakše: jedemo ih kada su zreli, ili onda kada nam se njihov ukus najviše dopada ( neko voli kiselije, manje zrele i manje slatke plodove), zato što smo svi mi različiti i imamo različite potrebe. U različitom trenutku su nam iste (s)tvari neophodne, i o tome samo naš organizam zna. Zato, slušajući svoje telo i njegove prohteve, a pri tom slobodno hodajući svojim imanjem na kojem rastu svakakve biljke, mi imamo najtačnije podatke, kada je i šta našem telu najidealnije da pojede.

Od toga smo odavno, na silu odvedeni, tako što su nas (naše preDke) ubeđivali i ubedili da se od svog imanja odvojimo, od imanja na kojem smo znali ukus, miris i izgled svake živuće biljke, te na taj način i sve njihove hranljive i lekovite vrednosti.

A onima koji su na sopstvenim imanjima ipak ostali, „objasnili“ su kako je potrebno monokulture saditi, zemlju prevrtati i „hraniti“ kojekakvim naizmišljanim tvarima…

A priroda je zajedništvo različitih biljaka i životinja na jednom mestu namenski stvorila, da one u saradnji lakše, bolje, snažnije, ukusnije, bogatije rastu, čuvajući, hraneći i osnažujući jedna drugu.

Pažljivo birajmo svoj život…

Pažljivo birajmo misli u svojim glavama. Neka su one pune radosti, pune života kojim želimo da živimo. Neka su naše misli misli Zajedničkog Stvaranja sa Stvoriteljem našim i radost od posmatranja stvorenog Dobrog života za svakoga od nas.

Uz takve misli u svojim glavama, u našim srcima jedino Svetlost i Radost može postojati. Činimo svima oko sebe samo ono što naše Srce prepoznaje kao Dobro. Naše Srce sve zna. Duša naša oseća dobrobit zajedništva.

Pogledajmo oko sebe. Sve što vidimo, unapredimo u skladu sa Sopstvenim bićem i radosti u našem Srcu. Poželimo drugima samo dobro i blagostanje u svakom smislu te reči. Blagostanje za svakoga od nas podrazumeva Dobrobit za sve. Stvarajmo samo za najveće Dobro sveg života posvuda. Neka su nam misli samo ka takvom stvaranju usmerene. Na taj način sve se okreće ka Svetlu i Dobrom za svakoga.

Živimo život dostojan Čoveka

Sve oko mene se raduje. Sav život posvuda je snažan, zdrav, dostojan, Dobar, lak, opušten, radostan, miran, unapređujuć.
Čistimo sve što vidimo, ozdravljujemo sve što je potrebno, doprinosimo boljitku sveg života posvuda. Sarađujemo i Zajednički sa Bogom Stvaramo i radujemo se zajedno posmatrajući stvoreno.

Postoji samo punoća i Dovoljnost svega što je za naše najveće Dobro, i za najveće Dobro sveg života posvuda.

Misli su nam sve brže i brže u Stvaranju sve boljeg i jasnijeg života. Unapređujemo Sredinu življenja na prirodan način, najviše od prirode učeći i posmatrajući je. A onda nam naviru sve više i brže Nove ideje koje sa lakoćom u Stvarnost preobražavamo.

Svako od nas ima u svom džepu Dovoljno dinara za hranu, smeštaj, odeću, obuću, toplotu/hladnoću, zdravlje, putovanje, učenje i kreativan rad. Svakog dana, sedmice, meseca, godine, veka, milenijuma.

To je zagarantovano svakom čoveku na planeti Zemlja.
Ukoliko želi, svako dobija na doživotno korišćenje svoj hektar zemlje, sa pravom nasleđivanja, bez prava prodaje i bez ikakvog oporezivanja svega što sa tog hektara proizvede ukoliko viškove želi da prosleđuje.
Ukoliko želi, svako može da doprinese Zajedničkoj dobrobiti na način na koji ume, želi, može.

Slobodan je svako da prema soBstvenim interesovanjima, sposobnosti, dela. Ukoliko je na svom hektaru, to je prirodno stanje čoveka.
Ukoliko je u gradu, tada zajednički svi stanovnici određuju koliko je potrebno da svaki čovek doprinese za dobrobit svih u njemu.
Čistimo svako iza sebe sve čemu je čišćenje potrebno, ako je potrebno. Svesni smo da koristimo samo i isključivo ono što je prirodom stvoreno i u prirodi se lako i brzo razlaže na prirodan način.
Rešeno je. Tako jeste.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Vidim svet u radosti Zajedničkog Stvaranja sa Tvorcem

Svi oko mene su nasmejani, radosni, pevaju, igraju, poskakuju od sreće i uživaju u svakom trenu. Slobodni da Stvaramo sve što nam Misao naša ukaže, mi Stvaramo Zajedno još radosnije i srećnije društvo i ljudi oko nas su sve nasmejaniji i opušteniji. Dišemo punim plućima Čist Vazduh koji nas i hrani energijom Tvorca namenjenom nama. Kupamo se i pijemo čistu vodu iz reka i jezera oko nas. Ubiramo zdrave plodove sa svake biljke, i voćke oko nas koji nas hrane i daju nam još veću radost i snagu za naše telo da se podmlađuje i ozdravljuje još brže i lakše.

Tako jeste.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Kako ja vidim svet, 2.deo iliti nastavak

(Prethodno:

Nisam do sada imao želju da viziju objašnjavam jer je, po meni, ona jasno oslikana Anastasijinim mudrostima koje je Megre opisao u knjigama serijala Zvoneći kedri Rusije, a u duhu našeg jezika savršeno prevela u Svetlost otišavša Zoja Begolli.

Sada vidim potrebu da pojasnim, pa evo, ovako:

U skladu sa svojim bićem, i trenutnim dešavanjima, svako od nas sposoban je da svoju viziju objavi drugima. Ukoliko ta vizija naiđe na usaglašenost kod velikog broja trenutno živućih, ona će pronaći put da se materijalizuje.

Svest o tome da smo svi deo Jednog Oca, (Boga, Stvoritelja, Tvorca…Energije Stvaranja, Ljubavi…kako vama najbolje vibrira, tim imenom nazovite) i Majke Zemlje, te na taj način jedno drugome samo dobro možemo misliti, želeti, činiti, jer upravo delima svojim sebi dela činimo.

Saglasje o delanju, udruživanjem Misli o Istom, o Istini jer ona jeste Ista. Samo videvši Istu sliku Sveta u kojem živimo i želimo da živimo, mi takav svet i stvaramo živeći ga.)

nastavak, utorak, 21.04.2020. u 15:46

Obzirom da je iz trenutnog dešavanja na planetarnom nivou jasno da smo usporili, da imamo vreme da ga iZkoristimo za Dobro, za Stvaranje, ja doprinosim na ovaj način.

Zajedno možemo sve što smo u stanju da Zamislimo. Zajedno sa Ocem svojim i Njegovim namerama da Svet stvori Savršenim za Čoveka, trenutak je u kojem zaista to možemo da živimo.

Da svako od nas čini Dobro, i da to Dobro bude dobro za svakog od nas. I nema više izgovora kako je Dobro za nekoga ovakvo a za nekoga onakvo. Bog, Otac naš nas je stvorio prema svom biću, te tako i svako od nas jasno zna šta Jeste Dobro.

Dakle, Svet u kom je svakom pojedinačno zagarantovan život Dostojan čoveka Stvaramo jednostavno: udružujući misli svoje u istu sliku.

Tehničke detalje o svakom segmentu života posebno, dodavaćemo i dorađivaćemo svi zajedno, pa vas zato i pozivam da predloge šaljete na mejl: hektarzemlje@gmail.com

Za sada ću sam, koliko znam:

Dakle, zagarantovano svakom od nas mesečno onoliko valute koliko je dovoljno za život Dostojan Čoveka. Sve ono što želimo više, možemo sami da stvaramo. Pozvan je svako da čini po talentu i nadahnuću svom ono što želi i ume. Svako od nas je za nešto stvoren i Dobro je to prepoznati u Sebi i oStvariti.

Naravno, samo i iZključivo Stvaranjem Dobra.

Ukoliko ne želi, Čovek ne mora ništa da radi. Ne mora ništa da Stvara. Niko nikoga ni na šta ne tera. Ono što osećaš u Sebi, tako se i ponašaj. Ako ti je potreban odmor, odmaraj se. Diši, spavaj, hrani se, pij čistu vodu. Umiri Dušu, telo i Srce pusti da Misli. Ništa ne moraš. Osnovno što ti potrebno i dovoljno, zagarantovano ti je. Ako i kada poželiš još nešto, možeš. Ako nikada i ne poželiš, i to je u redu. Dovoljno je. Slobodni smo.

Svesno okrenimo misli ka Svetlom!!!

Veoma sam svestan svih negativnih stvari koje se odvijaju i kod nas a i u svetu trenutno. I to traje već duže vreme. Svestan sam da sve čemu dajemo pažnju – snaži se i raste. Upravo zbog toga svesno okrećem svoje misli ka svetlom jer to je slika koju snažim svojom pažnjom i mislima.

Udružimo se u mislima o Svetlom, o Radosnom životu u Zajedništvu i Stvaralaštvu. U saradnji sa Prirodom. U saradnji sa Mislima Božijim. Tome dajmo pažnju, tome dajmo snagu, tome dajmo Ljubav.

Volim vas sve. Osvestimo se. Zajedno.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Osvanuo je novi život.

Oko mene sve živo se smeje. Svaka travka, voćkica. Vetrić me mazi. Hladnjikavo je, prijatno hladnjikavo. Mir. Radost života. Napredujemo.

Čekam. Radujem se. Osvešćujem osećanja. O Sećanja…

Da, hladnjikavo. Prijatno hladnjikavo.
Jučerašnji zalazak sunca je bio potpuno drugačiji. Noćas nisam video ni jednu zvezdu ni mesec. Nisam se uplašio, a moja draga mi je rekla:

„sutra će sve biti u redu. I ti i ja i sunce i mesec i zvezde i sve živuće posvuda.“

Mir. Radost. Život. Stvaralaštvo.

Nova slika se ostvaruje

Dragi moji svi,

Sada je najvažnije vreme da gledamo sliku SVETLA, DOBROG, da svoju pažnju, a na taj način i energiju dajemo samo onome što želimo da osnažimo.

Svesno osnažujem samo i isključivo DOBRO, SVETLO, ZDRAVO, PRAVEDNO, SNAŽNO, OSEĆAJNO, LJUBAV, POŠTOVANJE, UVAŽAVANJE, BLAGOSTANJE, RADOST, i samo tome dajem pažnju.

Ne samo u 6h ujutru, već svakog trenutka i svakog sekunda, to je moj jedini posao.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!
Anastasija je još pre 27 godina provela ljude kroz razdoblje tamnih sila. Sada je vreme došlo da to zaista i živimo.