ЗАШТО БАШ ХЕКТАР ЗЕМЉЕ

Latinica

Хектар земље је Завичајно имање појединца или породице колико год чланова да их има!
Никако мање од хектара јер ако је парцела мања онда није могуће на начин сагласја са природом оформити имање, засадити све што је пожељно и неопходно за нормалан живот а без икаквог напора и рада на земљи.

А ако је имање веће од једног хектара онда га је немогуће одржавати без икаквих алата и механизације… Зато је један хектар оптимална величина Завичајног имања које остављамо својим потомцима а које ће их штитити од сваке болести, и давати им храну све оно што им је потребно и неопходно (и довољно) за уживање и живот по мери Човека а не био – робота програмираног жрецима да не виде и не чују већ само да се „труде“ да „зараде“ што више… И одједном, живот прође, а када се осврнемо иза нас – ништа!!!

А једноставним промишљеним засађивањем воћа, поврћа, дрвећа, цвећа и свега што желимо да имамо у својој близини после најмање (а и највише) три године, љубављу и знањем које сви дубоко у себи носимо можемо на свом Завичајном имању уживати и стварати све оно што нам Душа тражи, а не мучећи се и радећи од јутра до сутра…

Да ли радимо да би живели, или живимо да би радили?
Садашње људско друштво нас устројава тако да радимо бесконачно не имајући времена за живот! Обичан, људски живот!!!

Све је одавно Створитељем тако промишљено да Човек не треба да размишља о храни. Све унаоколо му је дато да би уживао!!!

А онда „нам је неко објаснио“ како „треба живети“. Да нам је потребно више овога да бисмо продали и за те новце купили нешто што ми “ не можемо“ да произведемо… Тако настаде потрошачка идеологија, а онда нам још и усађују шта је то што би требало да желимо и да поседујемо…

Стварно нестварно!!!
На свом Завичајном имању стварам и језеро и шумицу и све врсте воћа, поврћа, бобичастог воћа, дрвећа корисног за Човека….
И тако, план је да са онима који на исти начин желе да живе, направимо насеље Завичајних имања, а у том Насељу Заједнички део ћемо организовати онако како заједно осмислимо, а будућа поколења да имају простор за авоје Стварање!!!

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

ZAŠTO BAŠ HEKTAR ZEMLJE

Hektar zemlje je Zavičajno imanje pojedinca ili porodice koliko god članova da ih ima!
Nikako manje od hektara jer ako je parcela manja onda nije moguće na način saglasja sa prirodom oformiti imanje, zasaditi sve što je poželjno i neophodno za normalan život a bez ikakvog napora i rada na zemlji.

A ako je imanje veće od jednog hektara onda ga je nemoguće održavati bez ikakvih alata i mehanizacije… Zato je jedan hektar optimalna veličina Zavičajnog imanja koje ostavljamo svojim potomcima a koje će ih štititi od svake bolesti, i davati im hranu sve ono što im je potrebno i neophodno (i dovoljno) za uživanje i život po meri Čoveka a ne bio – robota programiranog žrecima da ne vide i ne čuju već samo da se „trude“ da „zarade“ što više… I odjednom, život prođe, a kada se osvrnemo iza nas – ništa!!!

A jednostavnim promišljenim zasađivanjem voća, povrća, drveća, cveća i svega što želimo da imamo u svojoj blizini posle najmanje (a i najviše) tri godine, ljubavlju i znanjem koje svi duboko u sebi nosimo možemo na svom Zavičajnom imanju uživati i stvarati sve ono što nam Duša traži, a ne mučeći se i radeći od jutra do sutra…

Da li radimo da bi živeli, ili živimo da bi radili?
Sadašnje ljudsko društvo nas ustrojava tako da radimo beskonačno ne imajući vremena za život! Običan, ljudski život!!!

Sve je odavno Stvoriteljem tako promišljeno da Čovek ne treba da razmišlja o hrani. Sve unaokolo mu je dato da bi uživao!!!

A onda „nam je neko objasnio“ kako „treba živeti“. Da nam je potrebno više ovoga da bismo prodali i za te novce kupili nešto što mi “ ne možemo“ da proizvedemo… Tako nastade potrošačka ideologija, a onda nam još i usađuju šta je to što bi trebalo da želimo i da posedujemo…

Stvarno nestvarno!!!
Na svom Zavičajnom imanju stvaram i jezero i šumicu i sve vrste voća, povrća, bobičastog voća, drveća korisnog za Čoveka….
I tako, plan je da sa onima koji na isti način žele da žive, napravimo naselje Zavičajnih imanja, a u tom Naselju Zajednički deo ćemo organizovati onako kako zajedno osmislimo, a buduća pokolenja da imaju prostor za avoje Stvaranje!!!

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

Advertisements

ЕВО РЕШЕЊА

Latinica

ПРВО

Сваки човек на Земљи, ради обезбеђења ваљане хране за свој организам, мора да има властито имање, сопствено пространство.

ДРУГО
У сопственом пространству човек треба да, пожељно је сопственом руком, посади растиње које доноси плодове. Оно биље, које ће му, како он сматра, бити укусно и корисно.
Уколико, на пример, човек унапред зна да му се не допада црвена рибизла, онда је не треба садити у великој количини.
Све у свему, на имању би требало да буде посађено не мање од триста вишегодишњих биљака.
(О начинима садње прочитајте у првој књизи када је Анастасија причала о викендашима).
Разуме се, слично се не може остварити за једну годину, већ, рецимо за две, три. Али то је потпуно могуће, а деца ће, чињеница је, добити идеални извор хране.

ТРЕЋЕ
Човек треба свако јутро, пробудивши се, да прошета по територији свог завичајног имања и, ако осети жељу, поједе дозревши у датом тренутку плод, бобичасто зрно или травку.
Чинити то треба искључиво из жеље, а не по препоруци некаквог дијететичара, макар имао и звање академика.
Ваш организам, упознавши се са свим вредностима укуса онога што расте на вашем имању, сам ће саставити за вас идеалну дијету, по својствима, количини и времену узимања хране. Излазити на своје имање треба не само изјутра, или у неким строго одређеном времену за узимање хране, већ онда када осетите жељу да поједете.
У савременим условима многи не могу непрекидно да бораве на имању, чак иако га имају. Пожељно је одлазити на њега барем једном недељно. У случају побољевања, пре него што се узму лекови, најбоље је просто отићи нанеколико дана на своје завичајно имање, поборавити тамо. Уколико сте већ уобличили властито пространство, ако ваш организам располаже информацијом о успевајућем у том пределу биљу, он ће са апсолутном тачношћу сам моћи да одабере нужно за оздрављење човеково.
По тврдњи Анастасијиној, не постоји болест људског тела коју не би узмогло да победи пространство Љубави, вама створено. Свакако, овде се има у виду не простор градског стана, већ имање, створено вама, по праисконским начелима, изложеним Анастасијом.

ЧЕТВРТО
Ваше имање треба да се налази у еколошки чистој зони. Њега морају да окружују имања истомишљеника по питању саздавања завичајних рајских оаза.
Животворни полен са вашег имања однеће лахор суседима, али ће и од њих вама, други ветрић донети животворни ваздух.“

Цитат из књиге седме, „Енергија живота“, стране 66-67,

Све ово је разлог што се трудим да се окупимо ми, сличноразмишљајући, инспирисани речима Анастасијиним, који желимо да спроведемо у стварност наше Насеље Завичајних Имања.

Ако има још спремних на делање, јавите ми се мејлом на:
hektarzemlje@gmail.com

Чекамо вас још мало, и почиње стварање…

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

EVO REŠENJA

PRVO
Svaki čovek na Zemlji, radi obezbeđenja valjane hrane za svoj organizam, mora da ima vlastito imanje, sopstveno prostranstvo.

DRUGO
U sopstvenom prostranstvu čovek treba da, poželjno je sopstvenom rukom, posadi rastinje koje donosi plodove. Ono bilje, koje će mu, kako on smatra, biti ukusno i korisno.
Ukoliko, na primer, čovek unapred zna da mu se ne dopada crvena ribizla, onda je ne treba saditi u velikoj količini.
Sve u svemu, na imanju bi trebalo da bude posađeno ne manje od trista višegodišnjih biljaka.
(O načinima sadnje pročitajte u prvoj knjizi kada je Anastasija pričala o vikendašima).
Razume se, slično se ne može ostvariti za jednu godinu, već, recimo za dve, tri. Ali to je potpuno moguće, a deca će, činjenica je, dobiti idealni izvor hrane.

TREĆE
Čovek treba svako jutro, probudivši se, da prošeta po teritoriji svog zavičajnog imanja i, ako oseti želju, pojede dozrevši u datom trenutku plod, bobičasto zrno ili travku.
Činiti to treba isključivo iz želje, a ne po preporuci nekakvog dijetetičara, makar imao i zvanje akademika.
Vaš organizam, upoznavši se sa svim vrednostima ukusa onoga što raste na vašem imanju, sam će sastaviti za vas idealnu dijetu, po svojstvima, količini i vremenu uzimanja hrane. Izlaziti na svoje imanje treba ne samo izjutra, ili u nekim strogo određenom vremenu za uzimanje hrane, već onda kada osetite želju da pojedete.
U savremenim uslovima mnogi ne mogu neprekidno da borave na imanju, čak iako ga imaju. Poželjno je odlaziti na njega barem jednom nedeljno. U slučaju poboljevanja, pre nego što se uzmu lekovi, najbolje je prosto otići nanekoliko dana na svoje zavičajno imanje, poboraviti tamo. Ukoliko ste već uobličili vlastito prostranstvo, ako vaš organizam raspolaže informacijom o uspevajućem u tom predelu bilju, on će sa apsolutnom tačnošću sam moći da odabere nužno za ozdravljenje čovekovo.
Po tvrdnji Anastasijinoj, ne postoji bolest ljudskog tela koju ne bi uzmoglo da pobedi prostranstvo Ljubavi, vama stvoreno. Svakako, ovde se ima u vidu ne prostor gradskog stana, već imanje, stvoreno vama, po praiskonskim načelima, izloženim Anastasijom.

ČETVRTO
Vaše imanje treba da se nalazi u ekološki čistoj zoni. Njega moraju da okružuju imanja istomišljenika po pitanju sazdavanja zavičajnih rajskih oaza.
Životvorni polen sa vašeg imanja odneće lahor susedima, ali će i od njih vama, drugi vetrić doneti životvorni vazduh.“

Citat iz knjige sedme, „Energija života“, strane 66-67,

Sve ovo je razlog što se trudim da se okupimo mi, sličnorazmišljajući, inspirisani rečima Anastasijinim, koji želimo da sprovedemo u stvarnost naše Naselje Zavičajnih Imanja.

Ako ima još spremnih na delanje, javite mi se mejlom na:
hektarzemlje@gmail.com

Čekamo vas još malo, i počinje stvaranje…

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

ДЕФИНИЦИЈА СТАЊА ЧОВЕЧАНСТВА

Latinica

„…тај који куша плод, пре него што задовољи своју потребу, мора негде да ради, да би прво добио папириће – новац и исплатио цео, неким осмишљен ланац, који стоји између гране јабука и човека.
И друштво сматра да је ова појава нормална.

Намагарчено друштво не подозрева – некоме се баш јако прохтело да одвуче људе од истинског предодређења и да их приморава да се баве безсмислицама.

До таквог апсурда, људе су довели постепено. Брзо није било могуће. Ако би било брзо, онда би чак и богаљаст човек успо да увиди безумље дешавајућег.

Само замислите настраност околности: једног прекрасног дана, ви сте, као и обично, одлучили да са своје јабуке уберете плод. Коракнули сте са трема свога дома у правцу јабуке и угледали подужи ред људи.

– Ко си ти? – питате човека који стоји најближе вама.
– Продавац јабука – одговара човек.
– А иза тебе, ко су они? – настављате да се чудите, и зачујете одговор:
– Иза мене је човек, који довози јабуке у моју радњу, иза њега је онај који их бере са дрвета, а око сваког од нас видиш људе у чистим оделима – то су они који бележе, колико ће јабука проћи кроз наше руке.

– Ма шта вам је, јесте ли полудели, људи? – узрујавате се ви. – Зашто се бавите безсмисленим пословима? Ко ће вам хвала рећи за такву будалаштину?
Стиже вам одговор:
– Ти ћеш нам рећи хвала, свима ћеш нам платити, а за тај новац ћемо и себи, такође јабуке куповати.
– А где да вам нађем толики новац?
– Отиди код суседа, код крушке – тамо је место рачуновође слободно. Постани рачуновођа, добијаћеш новац, платићеш нама и јести јабуке, кад год пожелиш.“

Потпуни апсурд, рећи ћете, шизофренија.

Разуме се, апсурд, свакако шизофренија. А слично се управо нама и дешава…

Књига седма, „Енергија живота“, страна 65-66

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

DEFINICIJA STANjA ČOVEČANSTVA

„…taj koji kuša plod, pre nego što zadovolji svoju potrebu, mora negde da radi, da bi prvo dobio papiriće – novac i isplatio ceo, nekim osmišljen lanac, koji stoji između grane jabuka i čoveka.
I društvo smatra da je ova pojava normalna.

Namagarčeno društvo ne podozreva – nekome se baš jako prohtelo da odvuče ljude od istinskog predodređenja i da ih primorava da se bave bezsmislicama.

Do takvog apsurda, ljude su doveli postepeno. Brzo nije bilo moguće. Ako bi bilo brzo, onda bi čak i bogaljast čovek uspo da uvidi bezumlje dešavajućeg.

Samo zamislite nastranost okolnosti: jednog prekrasnog dana, vi ste, kao i obično, odlučili da sa svoje jabuke uberete plod. Koraknuli ste sa trema svoga doma u pravcu jabuke i ugledali poduži red ljudi.

– Ko si ti? – pitate čoveka koji stoji najbliže vama.
– Prodavac jabuka – odgovara čovek.
– A iza tebe, ko su oni? – nastavljate da se čudite, i začujete odgovor:
– Iza mene je čovek, koji dovozi jabuke u moju radnju, iza njega je onaj koji ih bere sa drveta, a oko svakog od nas vidiš ljude u čistim odelima – to su oni koji beleže, koliko će jabuka proći kroz naše ruke.

– Ma šta vam je, jeste li poludeli, ljudi? – uzrujavate se vi. – Zašto se bavite bezsmislenim poslovima? Ko će vam hvala reći za takvu budalaštinu?
Stiže vam odgovor:
– Ti ćeš nam reći hvala, svima ćeš nam platiti, a za taj novac ćemo i sebi, takođe jabuke kupovati.
– A gde da vam nađem toliki novac?
– Otidi kod suseda, kod kruške – tamo je mesto računovođe slobodno. Postani računovođa, dobijaćeš novac, platićeš nama i jesti jabuke, kad god poželiš.“

Potpuni apsurd, reći ćete, šizofrenija.

Razume se, apsurd, svakako šizofrenija. A slično se upravo nama i dešava…

Knjiga sedma, „Energija života“, strana 65-66

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje