ВЛАСТ

Latinica

Власт се мења често. Само у последњих сто година људи су живели и под царем и под комунистима, и под влашћу неколико владара – демократа. Власт се мења, али се живот не побољшава. Зашто? Да ли на власт све време долазе лоши људи? Чисто сумњам. Пре ће бити да изграђен систем, било које политичаре дошавше на власт чини неспособним за рад, у смислу решавања питања стварног побољшања живота друштва…
… Као да гласамо за нормалне породичне људе, а добијамо у току њиховог рада, благо говорећи, чудне законске пројекте. Зашто? Можда, дошавши на власт, доспевају у други свет, изолован од народа? Стан у посланичкој кући, аутомобил са ротационим светлима, кабинет у који не улази народ, привилегије све могуће и испразна ужурбаност.
Дека Анастасијин је предложио занимљив пројекат закона за депутате. Сви они треба да добију земљу и да живе неизоставно у насељима изграђеним на тој земљи, са суседима из народа…

Уколико кандидат поседује своју малу Домовину – своје Завичајно имање…- и живи на њему међу…грађанима, од њега се може очекивати рад, усмерен на добробит тих грађана и велике Домовине.
То постаје јасно многим људима.

(стране 159 и 160, књига 8. Нова цивилизација)

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

VLAST

Vlast se menja često. Samo u poslednjih sto godina ljudi su živeli i pod carem i pod komunistima, i pod vlašću nekoliko vladara – demokrata. Vlast se menja, ali se život ne poboljšava. Zašto? Da li na vlast sve vreme dolaze loši ljudi? Čisto sumnjam. Pre će biti da izgrađen sistem, bilo koje političare došavše na vlast čini nesposobnim za rad, u smislu rešavanja pitanja stvarnog poboljšanja života društva…
… Kao da glasamo za normalne porodične ljude, a dobijamo u toku njihovog rada, blago govoreći, čudne zakonske projekte. Zašto? Možda, došavši na vlast, dospevaju u drugi svet, izolovan od naroda? Stan u poslaničkoj kući, automobil sa rotacionim svetlima, kabinet u koji ne ulazi narod, privilegije sve moguće i isprazna užurbanost.
Deka Anastasijin je predložio zanimljiv projekat zakona za deputate. Svi oni treba da dobiju zemlju i da žive neizostavno u naseljima izgrađenim na toj zemlji, sa susedima iz naroda…

Ukoliko kandidat poseduje svoju malu Domovinu – svoje Zavičajno imanje…- i živi na njemu među…građanima, od njega se može očekivati rad, usmeren na dobrobit tih građana i velike Domovine.
To postaje jasno mnogim ljudima.

(strane 159 i 160, knjiga 8. Nova civilizacija)

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

Advertisements

ЉУДИ – ТО СУ БОЖИЈА ДЕЦА

Latinica

„Не постоји болест коју не би могло да излечи пространство Љубави, оно пространство, које сте ви саздали својим рукама и Душом.
Људи – то су Божија деца. Биљни и животињски свет, ваздух и окружујуће нас пространство, такође су творевине Божије. А све то заједно, није ништа друго до материјализација духа Божијег. Ако неко себе назива високо духовним човеком, онда нека покаже материјализацију своје духовности.
Замислите да вас сада одозго посматра Бог. И види, како неко вози трамвај, неко од деце Његове гради грађевине, понеко стоји у радњи за тезгом – он је продавац. Такве професије Бог није стварао. То су професије за робове. Бог није хтео да Његова деца буду робови. Саздао је чудесни свет и предао га на потчињеност својој деци. Узмите га и служите се њим! Али се за то мора спознати тај свет. Појмити шта је то Месец, и појмити шта је то травка, која се назива хајдучка трава – столисник.
И шта је то хектар земље? Да ли је то место на ком човек треба да ради у зноју лица свог? НЕ! То је место, на ком човек уопште не мора да ради! То је место, кроз које човек треба да управља светом. Реците, ко ће веће задовољство причинити Богу: човек који управља трамвајем, или човек који има макар и малени комадић земље, али га је претворио у рај? Свакако други.
Могу ли данашњи људи отворити пут у Свемир? И могу ли научити да освајају Марс, Месец? Немогуће! Зато што ће се тамо појавити оружје, тамо ће се појавити прљавштина, тамо ће доћи до истих ратова, као и на Земљи. А човек је саздан да би освајао друге светове. И то ће се догоеити тек онда када човек спозна и покори Земљу. Начин освајања планета васељенских уопште није технички, већ психотелепатски.
Човек мора да спозна – у чему је истинска красота Свемира.“
(страна 156, књига 8. Нова цивилизација)

Морамо да се замислимо – шта направисмо на овој Земљи?

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

LJUDI – TO SU BOŽIJA DECA

„Ne postoji bolest koju ne bi moglo da izleči prostranstvo Ljubavi, ono prostranstvo, koje ste vi sazdali svojim rukama i Dušom.
Ljudi – to su Božija deca. Biljni i životinjski svet, vazduh i okružujuće nas prostranstvo, takođe su tvorevine Božije. A sve to zajedno, nije ništa drugo do materijalizacija duha Božijeg. Ako neko sebe naziva visoko duhovnim čovekom, onda neka pokaže materijalizaciju svoje duhovnosti.
Zamislite da vas sada odozgo posmatra Bog. I vidi, kako neko vozi tramvaj, neko od dece Njegove gradi građevine, poneko stoji u radnji za tezgom – on je prodavac. Takve profesije Bog nije stvarao. To su profesije za robove. Bog nije hteo da Njegova deca budu robovi. Sazdao je čudesni svet i predao ga na potčinjenost svojoj deci. Uzmite ga i služite se njim! Ali se za to mora spoznati taj svet. Pojmiti šta je to Mesec, i pojmiti šta je to travka, koja se naziva hajdučka trava – stolisnik.
I šta je to hektar zemlje? Da li je to mesto na kom čovek treba da radi u znoju lica svog? NE! To je mesto, na kom čovek uopšte ne mora da radi! To je mesto, kroz koje čovek treba da upravlja svetom. Recite, ko će veće zadovoljstvo pričiniti Bogu: čovek koji upravlja tramvajem, ili čovek koji ima makar i maleni komadić zemlje, ali ga je pretvorio u raj? Svakako drugi.
Mogu li današnji ljudi otvoriti put u Svemir? I mogu li naučiti da osvajaju Mars, Mesec? Nemoguće! Zato što će se tamo pojaviti oružje, tamo će se pojaviti prljavština, tamo će doći do istih ratova, kao i na Zemlji. A čovek je sazdan da bi osvajao druge svetove. I to će se dogoeiti tek onda kada čovek spozna i pokori Zemlju. Način osvajanja planeta vaseljenskih uopšte nije tehnički, već psihotelepatski.
Čovek mora da spozna – u čemu je istinska krasota Svemira.“
(strana 156, knjiga 8. Nova civilizacija)

Moramo da se zamislimo – šta napravismo na ovoj Zemlji?

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

ВОЛИМ ТЕ КЊИГЕ

Latinica

„Волим те књиге. Читам их и много тога из њих за себе извлачим. Осећам да читајући те књиге, човек учвршћује своју веру у Бога. Зато што вера у Бога изискује свакодневно преиспитивање. А за то, не само да очи треба да буду отворене, већ што је много важније – срце мора бити отворено. Срце је зато и дато – да се воли, а књиге Владимира Николајевића Мегреа помажу да се воли Бог. Он доноси ту истину до људи кроз речи Анастасијине. Могуће да за теологе постоје нека спорна питања, можда ће неко рећи да све то звучи као хипотеза, али вера у Бога и још више – Љубав према Богу – најпре се прикупља зрнце по зрнце, а потом постаје безмерна. И човек још пре одласка на други свет, још на овом свету, већ постаје срећан. А књиге “ Звонећи кедри Русије“ помажу нам у томе“.

(Врховни муфтија Русије – страна 129, књига 8. Нова цивилизација)

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

VOLIM TE KNJIGE

„Volim te knjige. Čitam ih i mnogo toga iz njih za sebe izvlačim. Osećam da čitajući te knjige, čovek učvršćuje svoju veru u Boga. Zato što vera u Boga iziskuje svakodnevno preispitivanje. A za to, ne samo da oči treba da budu otvorene, već što je mnogo važnije – srce mora biti otvoreno. Srce je zato i dato – da se voli, a knjige Vladimira Nikolajevića Megrea pomažu da se voli Bog. On donosi tu istinu do ljudi kroz reči Anastasijine. Moguće da za teologe postoje neka sporna pitanja, možda će neko reći da sve to zvuči kao hipoteza, ali vera u Boga i još više – Ljubav prema Bogu – najpre se prikuplja zrnce po zrnce, a potom postaje bezmerna. I čovek još pre odlaska na drugi svet, još na ovom svetu, već postaje srećan. A knjige “ Zvoneći kedri Rusije“ pomažu nam u tome“.

(Vrhovni muftija Rusije – strana 129, knjiga 8. Nova civilizacija)

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

ДЕМОН КРАТИЈЕ ИЛИ КАКО И ДАНАС РОБУЈЕМО…

Latinica

„Полако су корачали робови један за другим, и сваки је носио углачан камен. Четири колоне, дуге по километар и по свака, од каменолома до места где је започињала изградња града-тврђаве, чували су стражари. На десетак робова био је један наоружани војник-стражар. По страни од долазећих робова, на врху тринаест метара високог вештачког брда од обрађеног, углачаног камења, седео је Кратије – један од врховних жреца; у току четири месеца он је ћутке мотрио на дешавања. Нико га није узнемиравао, нико чак ни погледом није смео да прекине његова размишљања. Робови и стража прихватали су вештачко брдо са троном на врху као недељиви део крајолика. И на човека, час седећег непокретно на трону, час устумаралог тамо-амо по заравни на врху брда, више нико није обраћао пажњу. Кратије је ставио себи у задатак да реформише државу, да на хиљаде година учврсти власт жреца, потчинивши њима све људе Земље. Да начини од свих, укучујући и владаре држава, робове жреца.“
(Страна 60, књига 8. Нова цивилизација)

„… Жеља за ослобађањем од ропства увек ће постојати код робова. Појаљиваће се нови предводници, разрађиваће се нови планови, а кад је већ тако – основна претња ће увек бити присутна у држави“
„Пред Кратијем је био задатак: разрадити план покоравања целог света. Схватао је- постићи циљ само уз помоћ физичког насиља, неће уродити плодом. Неопходан је психолошки утицај на сваког човека, на целе народе. Нужно је преобликовати мисао људску, улити у свакога: ропство је највећа срећа. Треба ставити у погон саморазвијајући програм, који ће навести на погрешан пут целе народе – у простору, времену и поимањима. А најважније је – одговарајуће прихватање збиље. …“
(страна 62, књиха 8. Нова цивилизација)

„… Разрадићу свој програм, изговорићу неколико речи и свет ће почети да се мења. Фантастично! Свега неколико речи – и цео свет ће ми се покорити, мојој мисли. Бог је заиста човеку дао моћ којој нема равне у Васељени! Та сила је – људска мисао. Она ствара речи и мења ток историје. …

… ја ћу са свега неколико реченица не само њих, већ и потомке данашњих робова, као и владаре земаљске, приморати да робови буду у будућим миленијумима“
(страна 63, књига 8. Нова цивилизација)

“ Нека данас, пред сутон, гласници разгласе указ фараонов, у ком ће бити речено: “ У праскозорје новога дана свим робовима се дарује потпуна слобода. За сваки камен допремљен у град, слободан човек ће добијати по један новчић. Новац се може заменити за храну, одећу, стан, дворац у граду, као и за сам град. Од сад сте ви – слободни људи“
Када су жреци постали свесни изговореног Кратијем, један од њих, најстарији, изусти:
– Ти си демон, Кратије. Тобом осмишљено, демонизмом ће мноштво земаљских народа обавити.
– Нека сам и демон, а мноме осмишљено, нека људи убудуће демократијом зову.“

„… Ујутру следећег дана, жреци и фараон су се поново попели на зараван вештачког брда. Слика пред њиховим очима, надмашила је чак и најсмелије претпоставке. Хиљаде људи, бивших робова, утркивало се теглећи оно исто камење од пре. Обливени знојем, многи су носили и по два камена. Остали који су имали по један, трчали су, подижући прашину. Неки чувари су такође теглили камење. Људи, рачунајући да су слободни – јер су са њих скинули окове, трудили су се да добију што више жарко жељених новчића, да би изградили свој срећни живот.

… Део робова се удружио у омање групе. Направили су таљиге, и до врха их напунивши камењем, обливени знојем, гурали су те таљиге.
– Још ће много справа изумети – задовољно је размишљао Кратије – ево, већ су се и услуге унутарње појавиле- разносачи воде и хране. Део робова је јео буквално у ходу, не желећи да троши време на пут до барака са храном… И плаћали су доносиоцима добијеним новцем. Замислите, и лекари су се појавили: директно су у ходу помоћ настрадалима указивали, такође за новац. И саобраћајце су изабрали. Ускоро ће изабрати себи начелнике, судије. Нека бирају: пошто сматрају себе слободним, а суштина се није изменила, они, као и пре – тегле камење…“
Тако и јуре кроз миленијуме, у прашини, обливени знојем, теглећи тешко камење. И данас, потомци тих робова настављају своју бесмислену трку…“

„- … И шта, произлази из овога да су и фараон, и председник и канцелар такође робови?
– Да, тачно тако. Постали су робови и жреци, обавивши чин кобни.

– Робовласник је – свет неприродни, људима створен. А стражари седе код већине људи у њима самима, шибају их корбачима и присиљавају да зарађују новац. “

–  … они људи што помоћу новца данас светом управљају, сматрају да, наводно, срећу човеку само власт и новац могу донети. И већина људи их, жудећи да што више пара згрне, у то уверава. Али често, врло често страдају победници ове најбесмисленије трке. Варљиве висине досежући жешће од осталих осећају сав бесмисао живота свог. “

(стране 64 и 65, књига 8. Нова цивилизација)

Ову слику која је одавно створена МОЖЕМО И НЕОПХОДНО ЈЕ да променимо.
Ја сам инспирисан сликом коју је Анастасија створила пожелео и ево окупљам људе, који су такође пожелели, да деламо, да створимо бар једно Насеље Завичајних имања у нашој земљи…

“ … Нека свако од нас узме по једну малену парцелу земље за себе, напрегне сву своју памет и сву своју духовност, па нека створи малени-малени, али истински рај. Претвориће малени делић земље на великој планети у расцветали врт, материјализујући своју духовност, као што је то учинио Бог. Ако то учине милиони људи у различитим земљама, цела Земља ће постати расцветала башта. И неће бити ратова зато што ће милиони људи бити занети узвишеним стварањем…“
(страна 157, књига 8. Нова цивилизација)

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

DEMON KRATIJE ILI KAKO I DANAS ROBUJEMO…

„Polako su koračali robovi jedan za drugim, i svaki je nosio uglačan kamen. Četiri kolone, duge po kilometаr i po svaka, od kamenoloma do mesta gde je započinjala izgradnja grada-tvrđave, čuvali su stražari. Na desetak robova bio je jedan naoružani vojnik-stražar. Po strani od dolazećih robova, na vrhu trinaest metara visokog veštačkog brda od obrađenog, uglačanog kamenja, sedeo je Kratije – jedan od vrhovnih žreca; u toku četiri meseca on je ćutke motrio na dešavanja. Niko ga nije uznemiravao, niko čak ni pogledom nije smeo da prekine njegova razmišljanja. Robovi i straža prihvatali su veštačko brdo sa tronom na vrhu kao nedeljivi deo krajolika. I na čoveka, čas sedećeg nepokretno na tronu, čas ustumaralog tamo-amo po zaravni na vrhu brda, više niko nije obraćao pažnju. Kratije je stavio sebi u zadatak da reformiše državu, da na hiljade godina učvrsti vlast žreca, potčinivši njima sve ljude Zemlje. Da načini od svih, ukučujući i vladare država, robove žreca.“
(Strana 60, knjiga 8. Nova civilizacija)

„… Želja za oslobađanjem od ropstva uvek će postojati kod robova. Pojаljivaće se novi predvodnici, razrađivaće se novi planovi, a kad je već tako – osnovna pretnja će uvek biti prisutna u državi“
„Pred Kratijem je bio zadatak: razraditi plan pokoravanja celog sveta. Shvatao je- postići cilj samo uz pomoć fizičkog nasilja, neće uroditi plodom. Neophodan je psihološki uticaj na svakog čoveka, na cele narode. Nužno je preoblikovati misao ljudsku, uliti u svakoga: ropstvo je najveća sreća. Treba staviti u pogon samorazvijajući program, koji će navesti na pogrešan put cele narode – u prostoru, vremenu i poimanjima. A najvažnije je – odgovarajuće prihvatanje zbilje. …“
(strana 62, knjiha 8. Nova civilizacija)

„… Razradiću svoj program, izgovoriću nekoliko reči i svet će početi da se menja. Fantastično! Svega nekoliko reči – i ceo svet će mi se pokoriti, mojoj misli. Bog je zaista čoveku dao moć kojoj nema ravne u Vaseljeni! Ta sila je – ljudska misao. Ona stvara reči i menja tok istorije. …

… ja ću sa svega nekoliko rečenica ne samo njih, već i potomke današnjih robova, kao i vladare zemaljske, primorati da robovi budu u budućim milenijumima“
(strana 63, knjiga 8. Nova civilizacija)

“ Neka danas, pred suton, glasnici razglase ukaz faraonov, u kom će biti rečeno: “ U praskozorje novoga dana svim robovima se daruje potpuna sloboda. Za svaki kamen dopremljen u grad, slobodan čovek će dobijati po jedan novčić. Novac se može zameniti za hranu, odeću, stan, dvorac u gradu, kao i za sam grad. Od sad ste vi – slobodni ljudi“
Kada su žreci postali svesni izgovorenog Kratijem, jedan od njih, najstariji, izusti:
– Ti si demon, Kratije. Tobom osmišljeno, demonizmom će mnoštvo zemaljskih naroda obaviti.
– Neka sam i demon, a mnome osmišljeno, neka ljudi ubuduće demokratijom zovu.“

„… Ujutru sledećeg dana, žreci i faraon su se ponovo popeli na zaravan veštačkog brda. Slika pred njihovim očima, nadmašila je čak i najsmelije pretpostavke. Hiljade ljudi, bivših robova, utrkivalo se tegleći ono isto kamenje od pre. Obliveni znojem, mnogi su nosili i po dva kamena. Ostali koji su imali po jedan, trčali su, podižući prašinu. Neki čuvari su takođe teglili kamenje. Ljudi, računajući da su slobodni – jer su sa njih skinuli okove, trudili su se da dobiju što više žarko željenih novčića, da bi izgradili svoj srećni život.

… Deo robova se udružio u omanje grupe. Napravili su taljige, i do vrha ih napunivši kamenjem, obliveni znojem, gurali su te taljige.
– Još će mnogo sprava izumeti – zadovoljno je razmišljao Kratije – evo, već su se i usluge unutarnje pojavile- raznosači vode i hrane. Deo robova je jeo bukvalno u hodu, ne želeći da troši vreme na put do baraka sa hranom… I plaćali su donosiocima dobijenim novcem. Zamislite, i lekari su se pojavili: direktno su u hodu pomoć nastradalima ukazivali, takođe za novac. I saobraćajce su izabrali. Uskoro će izabrati sebi načelnike, sudije. Neka biraju: pošto smatraju sebe slobodnim, a suština se nije izmenila, oni, kao i pre – tegle kamenje…“
Tako i jure kroz milenijume, u prašini, obliveni znojem, tegleći teško kamenje. I danas, potomci tih robova nastavljaju svoju besmislenu trku…“

„- … I šta, proizlazi iz ovoga da su i faraon, i predsednik i kancelar takođe robovi?
– Da, tačno tako. Postali su robovi i žreci, obavivši čin kobni.

– Robovlasnik je – svet neprirodni, ljudima stvoren. A stražari sede kod većine ljudi u njima samima, šibaju ih korbačima i prisiljavaju da zarađuju novac. “

–  … oni ljudi što pomoću novca danas svetom upravljaju, smatraju da, navodno, sreću čoveku samo vlast i novac mogu doneti. I većina ljudi ih, žudeći da što više para zgrne, u to uverava. Ali često, vrlo često stradaju pobednici ove najbesmislenije trke. Varljive visine dosežući žešće od ostalih osećaju sav besmisao života svog. “

(strane 64 i 65, knjiga 8. Nova civilizacija)

Ovu sliku koja je odavno stvorena MOŽEMO I NEOPHODNO JE da promenimo.
Ja sam inspirisan slikom koju je Anastasija stvorila poželeo i evo okupljam ljude, koji su takođe poželeli, da delamo, da stvorimo bar jedno Naselje Zavičajnih imanja u našoj zemlji…
“ … Neka svako od nas uzme po jednu malenu parcelu zemlje za sebe, napregne svu svoju pamet i svu svoju duhovnost, pa neka stvori maleni-maleni, ali istinski raj. Pretvoriće maleni delić zemlje na velikoj planeti u rascvetali vrt, materijalizujući svoju duhovnost, kao što je to učinio Bog. Ako to učine milioni ljudi u različitim zemljama, cela Zemlja će postati rascvetala bašta. I neće biti ratova zato što će milioni ljudi biti zaneti uzvišenim stvaranjem…“
(strana 157, knjiga 8. Nova civilizacija)

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje