СТВАРАМО ОВАКО

Latinica

Позвао сам Вас да се састанемо сви ми који желимо да живимо свако на свом Завичајном имању – Хектару а у Насељу Завичајних Имања које тек стварамо.

Идеја је да сви заједно стварамо од самог почетка. Да се усагласимо око свега што желимо да створимо, направимо план на који ћемо начин да све то остваримо и да почнемо са делањем. Нема се више шта чекати. Видим да нас има довољно да се ово стварање догоди.

О томе шта је то Хектар Земље, зашто баш Хектар и која је суштина можете се обавестити читајући њиге о Анастасији а о којима сам већ много пута писао до сада.

Једна од промоција књига је и снимљена захваљујући драгој Нини Мартиновић – Армбрустер а ево и линка за оне који до сада нису видели:

 

Сада је на реду да се окупимо на једном месту и да сви који смо спремни за ово стварање заиста и деламо. Заједно. Онако како се договоримо! Заједничко стварање једино на овај начин видим. Уколико сте спремни на делање, јавите се. Да заједно створимо план на који ћемо начин ово стварање да спроведемо. А онда да корак по корак заједно и оваплотимо осмишљено…

Свако(м) добро!!!

Данило,

Хектар Земље

STVARAMO OVAKO

Pozvao sam Vas da se sastanemo svi mi koji želimo da živimo svako na svom Zavičajnom imanju – Hektaru a u Naselju Zavičajnih Imanja koje tek stvaramo.

Ideja je da svi zajedno stvaramo od samog početka. Da se usaglasimo oko svega što želimo da stvorimo, napravimo plan na koji ćemo način da sve to ostvarimo i da počnemo sa delanjem. Nema se više šta čekati. Vidim da nas ima dovoljno da se ovo stvaranje dogodi.

O tome šta je to Hektar Zemlje, zašto baš Hektar i koja je suština možete se obavestiti čitajući njige o Anastasiji a o kojima sam već mnogo puta pisao do sada.

Jedna od promocija knjiga je i snimljena zahvaljujući dragoj Nini Martinović – Armbruster a evo i linka za one koji do sada nisu videli:

Sada je na redu da se okupimo na jednom mestu i da svi koji smo spremni za ovo stvaranje zaista i delamo. Zajedno. Onako kako se dogovorimo! Zajedničko stvaranje jedino na ovaj način vidim. Ukoliko ste spremni na delanje, javite se. Da zajedno stvorimo plan na koji ćemo način ovo stvaranje da sprovedemo. A onda da korak po korak zajedno i ovaplotimo osmišljeno…

МОЈ ЖИВОТ НА ХЕКТАРУ

Latinica

Пробуди ме шум лишћа са цвркутом птичице помешан и мирисом живота. Устанем и отворим врата а поглед ми се зауставља на шумарку у којем назирем лане… Пожелевши да га помилујем и додиром а не само погледом, коракнем ка њему полако и схватим да није само. Поред њега се налази и корњача, мали јеж и зека. Вероватно и многи други, ал ја само њих тренутно видим, јер још се, забога, нисам ни умио.

На путу ка њима уберем неколико јагода, бобица и биљчица које онако успут и не размишљајући стављам у уста и умирујем јутарњи осећај глади који се код мене јавља чим се пробудим.

А онда, још пре него што стигнем до њих у шумарку што ме чекају, застанем на узворчићу и попијем воду коју је моје тело пожелело да унесе у себе. Ја о свему томе и не размишљам, једноставно чиним оно што ми се у том тренутку чини.

Ипак, надомак шумарка и гледајућих у мене животињица, бућнем се у језерце и запливавши неколико замаха зароним… Е, сад сам се пробудио, и спреман сам и вољан на даље активности које ми само навиру у главу. Шта бих све данас могао да учиним… Да на ливаду седнем и да се мазим са свим животињицама које су вољне да ми приђу. Да посадим још које дрво у свом шумарку? Или, можда још коју биљку у башти и цвећњаку? Не знам, промислићемо моја драга и ја још малко пре него што одлучимо где ћемо још шта додати и где ћемо још нешто променити.

Ова слика која се и иначе свакодневно мења и по неколико пута у току дана јер један се цвет отвори, други окрене, нека животињица дође мало ближе, друга се појави по први пут, увек може да се надогради. Све је живо и жељно наше пажње, а ми имамо све време овога света и овога дана да им ту пажњу дарујемо…

Одлучујем да за почетак дана одшетам до великог језера у заједничком делу насеља. Ту обично пронађем оне који су за чашицу разговора овако рано ујутру када се ни половина биљчица ни половина животињица још својски није пробудила, а ни Сунце баш није још изашло цело. Разговор је нечујан, само посматрајући све унаоколо, разговарамо једни са другима и не изговарајући наглас то што мислимо…

Наше су мисли усаглашене, као и ово стварање које смо започели…

Свако(м) добро!!!

Данило,

Хектар Земље

MOJ ŽIVOT NA HEKTARU

Probudi me šum lišća sa cvrkutom ptičice pomešan i mirisom života. Ustanem i otvorim vrata a pogled mi se zaustavlja na šumarku u kojem nazirem lane… Poželevši da ga pomilujem i dodirom a ne samo pogledom, koraknem ka njemu polako i shvatim da nije samo. Pored njega se nalazi i kornjača, mali jež i zeka. Verovatno i mnogi drugi, al ja samo njih trenutno vidim, jer još se, zaboga, nisam ni umio.

Na putu ka njima uberem nekoliko jagoda, bobica i biljčica koje onako usput i ne razmišljajući stavljam u usta i umirujem jutarnji osećaj gladi koji se kod mene javlja čim se probudim.

A onda, još pre nego što stignem do njih u šumarku što me čekaju, zastanem na uzvorčiću i popijem vodu koju je moje telo poželelo da unese u sebe. Ja o svemu tome i ne razmišljam, jednostavno činim ono što mi se u tom trenutku čini.

Ipak, nadomak šumarka i gledajućih u mene životinjica, bućnem se u jezerce i zaplivavši nekoliko zamaha zaronim… E, sad sam se probudio, i spreman sam i voljan na dalje aktivnosti koje mi samo naviru u glavu. Šta bih sve danas mogao da učinim… Da na livadu sednem i da se mazim sa svim životinjicama koje su voljne da mi priđu. Da posadim još koje drvo u svom šumarku? Ili, možda još koju biljku u bašti i cvećnjaku? Ne znam, promislićemo moja draga i ja još malko pre nego što odlučimo gde ćemo još šta dodati i gde ćemo još nešto promeniti.

Ova slika koja se i inače svakodnevno menja i po nekoliko puta u toku dana jer jedan se cvet otvori, drugi okrene, neka životinjica dođe malo bliže, druga se pojavi po prvi put, uvek može da se nadogradi. Sve je živo i željno naše pažnje, a mi imamo sve vreme ovoga sveta i ovoga dana da im tu pažnju darujemo…

Odlučujem da za početak dana odšetam do velikog jezera u zajedničkom delu naselja. Tu obično pronađem one koji su za čašicu razgovora ovako rano ujutru kada se ni polovina biljčica ni polovina životinjica još svojski nije probudila, a ni Sunce baš nije još izašlo celo. Razgovor je nečujan, samo posmatrajući sve unaokolo, razgovaramo jedni sa drugima i ne izgovarajući naglas to što mislimo…

Naše su misli usaglašene, kao i ovo stvaranje koje smo započeli…

 

Svako(m) dobro!!!

Danilo,

Hektar Zemlje

ПОЗИВ

Latinica

Јавно позивам сваког од Вас који желите да ЗАЈЕДНО створимо Насеље Завичајних Имања у складу са свим написаним у књигама о Анастасији да ми се јавите на мејл:

hektarzemlje@gmail.com

Зрело је и почињемо, са или без Вас!!!
Волео бих да буде са Вама, зато јавите се да се договоримо…

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

POZIV

Javno pozivam svakog od Vas koji želite da ZAJEDNO stvorimo Naselje Zavičajnih Imanja u skladu sa svim napisanim u knjigama o Anastasiji da mi se javite na mejl:

hektarzemlje@gmail.com

Zrelo je i počinjemo, sa ili bez Vas!!!
Voleo bih da bude sa Vama, zato javite se da se dogovorimo…

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

СВАКО КОРАКОМ КОЈИМ МОЖЕ

Latinica

Нечији корак је седам миља дуг, нечији је, пак, споља посматрано, као мрављи. Међутим, свако од нас нека чини колико и како може. Важно је да деламо. Важно је да знамо да никада није нити касно, нити је нечији корак битнији иако је дужи.

Нити је неки други корак мање важан зато што је краћи. Нечији корак наизглед јесте корак у страну. Но, то се чини тако само нама који имамо поглед из наше, „жабље“ перспективе.

Са највишег нивоа посматрано, то је заиста корак ка остварењу највеће добробити за свеукупан живот.

Само тај „мали детаљ“ који стално испуштамо из сопствених „жеља“ које пожелимо да нам се догоде…

 

Дакле, када „пожелимо“ нешто, кажимо овако након те „жеље“:

„уколико је то за највећу добробит моју и највећу добробит свеукупног живота“

(Мудрост о којој сам дознао из књиге: „Тихи зов Аустралије“, ауторке Марло Морган, а које се само „надовезују, преклапају и надопуњују“ са свим оним о чему сам сазнао из књига о Анастасији о којима стално говорим и које су мене „пробудиле!“

Бићу слободан да овде додам коментар мог пријатеља који ми је и препоручио да прочитам ову књигу:

„Абориџини су ме одушевили, поготово подударност њихове приче са Анастасијином. Истина је једна и једина!“

 

Свако(м) добро!!!

Данило,

Хектар Земље

SVAKO KORAKOM KOJIM MOŽE

Nečiji korak je sedam milja dug, nečiji je, pak, spolja posmatrano, kao mravlji. Međutim, svako od nas neka čini koliko i kako može. Važno je da delamo. Važno je da znamo da nikada nije niti kasno, niti je nečiji korak bitniji iako je duži.

Niti je neki drugi korak manje važan zato što je kraći. Nečiji korak naizgled jeste korak u stranu. No, to se čini tako samo nama koji imamo pogled iz naše, „žablje“ perspektive.

Sa najvišeg nivoa posmatrano, to je zaista korak ka ostvarenju najveće dobrobiti za sveukupan život.

Samo taj „mali detalj“ koji stalno ispuštamo iz sopstvenih „želja“ koje poželimo da nam se dogode…

Dakle, kada „poželimo“ nešto, kažimo ovako nakon te „želje“:

„ukoliko je to za najveću dobrobit moju i najveću dobrobit sveukupnog života“

(Mudrost o kojoj sam doznao iz knjige: „Tihi zov Australije“, autorke Marlo Morgan, a koje se samo „nadovezuju, preklapaju i nadopunjuju“ sa svim onim o čemu sam saznao iz knjiga o Anastasiji o kojima stalno govorim i koje su mene „probudile!“

Biću slobodan da ovde dodam komentar mog prijatelja koji mi je i preporučio da pročitam ovu knjigu:

„Aboridžini su me oduševili, pogotovo podudarnost njihove priče sa Anastasijinom. Istina je jedna i jedina!“

Svako(m) dobro!!!

Danilo,

Hektar Zemlje

 

ПРОБУДИО САМ СЕ

Latinica

Желим вам свима да исто можете рећи себи. Усавршавам средину живљења. Да поправим све што ми је у близини, све што сам у могућности!
Дозвољавам животу и природи да учини оно што најбоље зна! Да регенерише себе и самим тим поправи оно што смо се ми потрудили да покваримо дуги низ година. Највише несвесно…
Али то није оправдање да сада када смо свесни шта смо чинили не учинимо све што је у нашој моћи да поправимо!

Посматрам људе који саде дрвеће, башту у саксијама на прозорима сопствених станова, оне мало „срећније“ који себи обезбедише и башту малу или малко већу није ни важно!
И ја сам међу њима, а сада сам на корак до куће са баштом још малко већом…
Док не дођем до свог хектара, до свог Наследног имања које ће заживети у нашем Насељу Завичајних Имања!!!

Да их оставимо у аманет будућим поколењима која долазе, а која ће се већ на тим Пространствима Љубави и стварати и рађати и развијати и учити! И нас и себе учити а ми ћемо их посматрати са Љубављу и Радошћу из Срца и Душе Своје, и помагати, ми њима а и они и њима и нама!!!

Радост у срцу због стварања, сваког корака који правимо до остварења…
А када напокон и Закон о додели Завичајних Имања свакоме ко то буде пожелео заживи у нашој реалности онда смо победили!

Победили себе јер смо успели да се вратимо на пут Стварања!!!

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

PROBUDIO SAM SE

Želim vam svima da isto možete reći sebi. Usavršavam sredinu življenja. Da popravim sve što mi je u blizini, sve što sam u mogućnosti!
Dozvoljavam životu i prirodi da učini ono što najbolje zna! Da regeneriše sebe i samim tim popravi ono što smo se mi potrudili da pokvarimo dugi niz godina. Najviše nesvesno…
Ali to nije opravdanje da sada kada smo svesni šta smo činili ne učinimo sve što je u našoj moći da popravimo!

Posmatram ljude koji sade drveće, baštu u saksijama na prozorima sopstvenih stanova, one malo „srećnije“ koji sebi obezbediše i baštu malu ili malko veću nije ni važno!
I ja sam među njima, a sada sam na korak do kuće sa baštom još malko većom…
Dok ne dođem do svog hektara, do svog Naslednog imanja koje će zaživeti u našem Naselju Zavičajnih Imanja!!!

Da ih ostavimo u amanet budućim pokolenjima koja dolaze, a koja će se već na tim Prostranstvima Ljubavi i stvarati i rađati i razvijati i učiti! I nas i sebe učiti a mi ćemo ih posmatrati sa Ljubavlju i Radošću iz Srca i Duše Svoje, i pomagati, mi njima a i oni i njima i nama!!!

Radost u srcu zbog stvaranja, svakog koraka koji pravimo do ostvarenja…
A kada napokon i Zakon o dodeli Zavičajnih Imanja svakome ko to bude poželeo zaživi u našoj realnosti onda smo pobedili!

Pobedili sebe jer smo uspeli da se vratimo na put Stvaranja!!!

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje