Чега се ми, заправо, плашимо?

Latinica

Анастасија је у једној књизи показала Владимиру, (додаћу касније у којој тачно књизи и на којој страни), на који начин они који нису Човек скупљају наше емоције страха у бочице и касније просипајући то из боце на нас успевају да нас тим страховима, тачније, емоцијом страха, контролишу.

 

На који је начин могуће превазићи емоцију страха постоје хиљаде и хиљаде књига и техника. О томе ја нећу ништа ново додати. Користећи једну или неколико техника које мени вибрирају, успевам да из тренутка у тренутак, када се страх појави, а то је генерално све ређе, дишем и осећам тај страх суочивши се са потенцијалним: Шта ако се то догоди, чега сам се уплашио?

Па шта? Осетим тај страх још јачим до највеће могуће мере, да га проживим и да сагледам колико сам у могућности, све оно што би се потенцијално могло догодити а чега се ја, заправо, плашим. И скоро никада се ништа од свих тих мојих визија није догодило, или, ако се и догодило, оне у реалности никада нису биле јаче од најблаже могуће опције. И, чега сам се ја онда заправо плашио? Ту је суштина да схватимо да је једино наша визија потенцијално могућег развоја догађаја оно чега се ми заиста плашимо, а она никада није тако страшна у реалности као у нашој визији. Ми све преувеличавамо у својој машти, и мислима својим креирамо и страшније од онога што је било предвиђено да нам се догоди. Обзиром да својим мислима и креирамо стварност коју касније живимо, ми сами себи на тај начин правимо медвеђу услугу.

 

Од када сам успео да на овакав начин проживљавам будуће догађаје, мени се све умирило и ни под тачком разно више не доживљавам и не проживљавам будуће догађаје на тај начин. 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило
http://www.hektarzemlje.com

Čega se, zapravo, plašimo?

Anastasija je u jednoj knjizi pokazala Vladimiru, (dodaću kasnije u kojoj tačno knjizi i na kojoj strani), na koji način oni koji nisu Čovek skupljaju naše emocije straha u bočice i kasnije prosipajući to iz boce na nas uspevaju da nas tim strahovima, tačnije, emocijom straha, kontrolišu.

Na koji je način moguće prevazići emociju straha postoje hiljade i hiljade knjiga i tehnika. O tome ja neću ništa novo dodati. Koristeći jednu ili nekoliko tehnika koje meni vibriraju, uspevam da iz trenutka u trenutak, kada se strah pojavi, a to je generalno sve ređe, dišem i osećam taj strah suočivši se sa potencijalnim: Šta ako se to dogodi, čega sam se uplašio?

Pa šta? Osetim taj strah još jačim do najveće moguće mere, da ga proživim i da sagledam koliko sam u mogućnosti, sve ono što bi se potencijalno moglo dogoditi a čega se ja, zapravo, plašim. I skoro nikada se ništa od svih tih mojih vizija nije dogodilo, ili, ako se i dogodilo, one u realnosti nikada nisu bile jače od najblaže moguće opcije. I, čega sam se ja onda zapravo plašio? Tu je suština da shvatimo da je jedino naša vizija potencijalno mogućeg razvoja događaja ono čega se mi zaista plašimo, a ona nikada nije tako strašna u realnosti kao u našoj viziji. Mi sve preuveličavamo u svojoj mašti, i mislima svojim kreiramo i strašnije od onoga što je bilo predviđeno da nam se dogodi. Obzirom da svojim mislima i kreiramo stvarnost koju kasnije živimo, mi sami sebi na taj način pravimo medveđu uslugu.

Od kada sam uspeo da na ovakav način proživljavam buduće događaje, meni se sve umirilo i ni pod tačkom razno više ne doživljavam i ne proživljavam buduće događaje na taj način.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo
http://www.hektarzemlje.com

One thought on “Чега се ми, заправо, плашимо?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s