И, ево ме опет, чекам Сунце да изађе

Latinica

Kао и пре пет дана, на истом сам месту, погледом упртим кроз прозор дневне собе на позицију одакле очекујем Сунце да изађе. Али, сада имам много више информација. Сада знам скоро тачну позицију где очекујем да се пројави. ПреДходно сам видео звезде, а посебно ону једну која је и тада била, а и сада је управо изнад позиције на којој се Сунце појављује.

Ведро небо, плаветно, са подоста облачака чудне црвенкасто беле боје. Сада се још само та једна, најсјајнија звезда, налази на небу које ја са своје позиције могу да видим. Црвенкастонаранџасто сивкаста боја неба на месту где очекујем Сунце да изађе.

Напоменућу само да од 01.12.2020. када сам писао прошли пост чекајући Сунце да изађе, свако јутро сам такође чекао и дочекао Сунце да се појави. И појавило се, макар на само тих петнаестак минута док није зашло за први облак постављен буквално за пречник Сунца, изнад хоризонта који ја видим.

Веома сам радостан да свако јутро видим Сунце па иако тај дан буде облачан, мене радост држи читав дан, јер ујутру сам се са њим поздравио, намигнули смо један другоме, и свако је наставио свој пут.

Чекам и сада. Дочекаћу. Сада је на мом часовнику 06:34х.

06:44х Видим облак директно изнад позиције на којој очекујем Сунце да угледам. Облак је тренутно розе-црвене боје и светли. Закључујем да баш сада Сунце заиста излази, али га ја не видим са своје позиције јер на мом хоризонту се тамо налази брдашце које нас дели. Чекам да га угледам. Чекам да сам себи покажем да је моје закључивање исправно.

06:56х још не видим али чекам Сунце да угледам. Тренутно је облак који је био розе-црвен сада бело-жућкаст и јасно светли. У међувремену сам погледао информацију на Гуглу о времену изласка Сунца на мојој локацији. Пише 06:59х односно за три минута од сада. Па, ево, и ту ћу информацију управо проверити. Радује ме да је небо и даље светло плаве боје. Чекам.

Kод мене је 07:00, још увек не видим Сунце али је зато управо светло црвено розе полукруг изнад те тачке неба обојен. Не умем да вам дочарам узбуђење у својим грудима управо сада док ишчекујем тренутак када ћу Га угледати. Са нестрпљењем, пријатним титрајима у грудима и помало одузетим ногама, чекам. Срећа да седим док чекам.

07:02х сад сам се загледао чекајући и не скидам поглед са позиције на којој ишчекујем да се пројави па нећу писати више ни реч до секунда када Га угледам. Боја полукруга је тренутно светло сиво наранџаста.

07:08х и ево гаааааааааааааа!!! Сија јарко наранџасто док веома брзо излази… радује Душу, Срце, тело. Волим Гаааааааа, волим Сунце, радост ми даје и снагу и вољу. Идеје навиру.

У 07:14х се Сунце комплетно појавило у мом погледу. Све до 07:37х сам био напољу и гледао Га. Радовала му се свака ћелија и сваки део сваке ћелије мога тела. Сунце мени много даје, снажи ме, храни ме енергијом својом. Сигуран сам да тако делује на сваког Човека који обрати пажњу на Њега.

Биће ово још један предиван светао дан.

Здравља Светлим Мислима Нашим!!!

Свако(м) добро!!!

Данило

http://www.hektarzemlje.com

I, evo me opet, čekam Sunce da izađe

Kao i pre pet dana, na istom sam mestu, pogledom uprtim kroz prozor dnevne sobe na poziciju odakle očekujem Sunce da izađe. Ali, sada imam mnogo više informacija. Sada znam skoro tačnu poziciju gde očekujem da se projavi. PreDhodno sam video zvezde, a posebno onu jednu koja je i tada bila, a i sada je upravo iznad pozicije na kojoj se Sunce pojavljuje.

Vedro nebo, plavetno, sa podosta oblačaka čudne crvenkasto bele boje. Sada se još samo ta jedna, najsjajnija zvezda, nalazi na nebu koje ja sa svoje pozicije mogu da vidim. Crvenkastonarandžasto sivkasta boja neba na mestu gde očekujem Sunce da izađe.

Napomenuću samo da od 01.12.2020. kada sam pisao prošli post čekajući Sunce da izađe, svako jutro sam takođe čekao i dočekao Sunce da se pojavi. I pojavilo se, makar na samo tih petnaestak minuta dok nije zašlo za prvi oblak postavljen bukvalno za prečnik Sunca, iznad horizonta koji ja vidim.

Veoma sam radostan da svako jutro vidim Sunce pa iako taj dan bude oblačan, mene radost drži čitav dan, jer ujutru sam se sa njim pozdravio, namignuli smo jedan drugome, i svako je nastavio svoj put.

Čekam i sada. Dočekaću. Sada je na mom časovniku 06:34h.

06:44h Vidim oblak direktno iznad pozicije na kojoj očekujem Sunce da ugledam. Oblak je trenutno roze-crvene boje i svetli. Zaključujem da baš sada Sunce zaista izlazi, ali ga ja ne vidim sa svoje pozicije jer na mom horizontu se tamo nalazi brdašce koje nas deli. Čekam da ga ugledam. Čekam da sam sebi pokažem da je moje zaključivanje ispravno.

06:56h još ne vidim ali čekam Sunce da ugledam. Trenutno je oblak koji je bio roze-crven sada belo-žućkast i jasno svetli. U međuvremenu sam pogledao informaciju na Guglu o vremenu izlaska Sunca na mojoj lokaciji. Piše 06:59h odnosno za tri minuta od sada. Pa, evo, i tu ću informaciju upravo proveriti. Raduje me da je nebo i dalje svetlo plave boje. Čekam.

Kod mene je 07:00, još uvek ne vidim Sunce ali je zato upravo svetlo crveno roze polukrug iznad te tačke neba obojen. Ne umem da vam dočaram uzbuđenje u svojim grudima upravo sada dok iščekujem trenutak kada ću Ga ugledati. Sa nestrpljenjem, prijatnim titrajima u grudima i pomalo oduzetim nogama, čekam. Sreća da sedim dok čekam.

07:02h sad sam se zagledao čekajući i ne skidam pogled sa pozicije na kojoj iščekujem da se projavi pa neću pisati više ni reč do sekunda kada Ga ugledam. Boja polukruga je trenutno svetlo sivo narandžasta.

07:08h i evo gaaaaaaaaaaaaaa!!! Sija jarko narandžasto dok veoma brzo izlazi… raduje Dušu, Srce, telo. Volim Gaaaaaaaa, volim Sunce, radost mi daje i snagu i volju. Ideje naviru.

U 07:14h se Sunce kompletno pojavilo u mom pogledu. Sve do 07:37h sam bio napolju i gledao Ga. Radovala mu se svaka ćelija i svaki deo svake ćelije moga tela. Sunce meni mnogo daje, snaži me, hrani me energijom svojom. Siguran sam da tako deluje na svakog Čoveka koji obrati pažnju na Njega.

Biće ovo još jedan predivan svetao dan.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

http://www.hektarzemlje.com

Птице које одмарају на највишој гранчици

Latinica

Интересантне птице црно бело плавкасте боје (још увек нисам истражио како се зову), свако мало угледам на најтанушнијим највишим гранчицама наших кедрова, јеле и липе у шумарку нашег имања. И никада, али баш никада их нисам угледао на некој нижој грани. Угледам их често на земљи како нешто гледају или кљуцкају, али никада на некој трећој локацији, осим у ваздуху.

Претпостављам да осматрају са највише тачке, и увек их има највише четири на четири највише гране четири суседна стабла од шест колико се укупно ту налази, али су два малко нижа од ова четири на којима се зауставе.

Из свега овога сам закључио да ове мудре животиње умеју да се подигну на највишу тачку да би док одмарају од летења могли успутно да осматрају и евентуално промисле који су им следећи потези.

Умемо ли ми тако мудро да одаберемо позицију на којој можемо одмарати и истовремено док промишљамо шта следеће да учинимо, проматрати и сагледавати пространство могућности.

Здравља Светлим Мислима Нашим!!!

Свако(м) добро!!!

Данило

http://www.hektarzemlje.com

Ptice koje odmaraju na najvišoj grančici

Interesantne ptice crno belo plavkaste boje (još uvek nisam istražio kako se zovu), svako malo ugledam na najtanušnijim najvišim grančicama naših kedrova, jele i lipe u šumarku našeg imanja. I nikada, ali baš nikada ih nisam ugledao na nekoj nižoj grani. Ugledam ih često na zemlji kako nešto gledaju ili kljuckaju, ali nikada na nekoj trećoj lokaciji, osim u vazduhu.

Pretpostavljam da osmatraju sa najviše tačke, i uvek ih ima najviše četiri na četiri najviše grane četiri susedna stabla od šest koliko se ukupno tu nalazi, ali su dva malko niža od ova četiri na kojima se zaustave.

Iz svega ovoga sam zaključio da ove mudre životinje umeju da se podignu na najvišu tačku da bi dok odmaraju od letenja mogli usputno da osmatraju i eventualno promisle koji su im sledeći potezi.

Umemo li mi tako mudro da odaberemo poziciju na kojoj možemo odmarati i istovremeno dok promišljamo šta sledeće da učinimo, promatrati i sagledavati prostranstvo mogućnosti.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

http://www.hektarzemlje.com

Чекам Сунце да изађе…

Latinica

Пажња ми је окренута ка Изласку Сунца. Чекам стрпљиво. Видим да је наговестило своју победу црвенкастим небом изнад Земље а испод плаве боје коју јако дуго чекам да видим. Чисто небо. И једна јако сјајна Звезда на страни са које очекујем Сунце.

Сада је већ црвенкаста боја прерасла у наранџасту. И плава боја изнад тог појаса мало је постала као кроз измаглицу бела. Појас наранџасте је већ много шири. А небо изнад мене је и даље бистро плаво. Чекам и даље.

Мењам позицију фотеље јер, и позиција на којој очекујем Сунце се променила. Бела измаглина већ је повисоко добацила, скоро до врха прозора, а наранжасто бело сива превладава тамо где очекујем Сунце да се појави, напокон. Сада већ морам да се добрано нагнем да бих изнад себе још увек видео небо плаву, али ту је. Још увек чекам.

Сјај оне Звезде мало се помутио, ал сија она и даље. Чекам још. Вртим се, мало лево, мало десно. Не умем то да објасним, а Сунце посматрам већ више од седам година, примећујем у последњој години огромне помаке ка северу и југу у односу на преДходне године. Нисам о томе писао јер не умем ни себи то још да објасним а можда ни да признам. Кућа у којој живим окренута је ка савршеној позицији Север-Југ-Исток-Запад. Овог лета сам имао Северни прозор обасјан при заласку Сунца, што преДходне године ( а мислим ни икада раније) није био случај.

Једна од погодности живота на свом имању су савршени оријентири који су непроменљиви, бар за дуго времена. И позиције са које гледам (између два хибискуса), и позиције на коју гледам према другој обали речице Каменице све док Сунце западне иза крошњи растиња уз њу.

Белило превладава наранџасти појас, плаве изнад мене више скоро да и нема, а Звезда се још једва види. И даље чекам. Дим из комшијине куће се спушта на доле што значи нешто, не знам тачно шта али не куља на горе као иначе што уобичајено видим. Посматрајући скоро свакодневно (изузев дана којима идем да радим), могу да уочим и запишем све промене које видим, а онда на неколико циклуса Сунца (година) да изведем закључак. За закључивање је још рано, јер ово ми је тек трећа зима коју дочекујем на свом Пространству Љубави.

Сунце чекам и даље, а сада изнад земље видим и појас тамно сиве која је поДпуно превладала сада већ светлонараџасту. Већ се довољно разданило да на трави видим белу боју мраза, не баш превише јаку јер вероватно и мраз није толико јак. Мој лаички закључак, јер ни имена појава које видим још увек не знам тачно. Да ли је мраз, сувомразица, иње или неки десети израз тачан за ово што тренутно гледам, не знам још увек, али учим. Сунца у ствари још нема да се пројави, ал чекам ја и даље.

Два авиона један за другим пролетела су позицијом са које чекам Сунце, у управо им се придружио и трећи. И одоше својим путем. А ја Сунце још увек чекам. Бићу и сутра на истом месту са још већом надом да ћу га угледати и да ће боја неба бити бистро плава. Као некада. Звезду више не видим, ал знам да је и она ту, на истој позицији, и да сија и даље и да жели, исто колико и ја, да је видим.

Ево гааааааааа! Појављује се брзо, црвенкасто наранџасто сјајно, предивно велико Сунцеееееееееееее! Испливава на горе и својим сјајем ме тера да плачем. Од радости у телу мом се појављују силни жмарци. Одох да гледам, пишем касније још.

… И шта сад да вам кажем. Сунце сија пуним сјајем, велико, округло, наранџастожуто. Онакво какво памтим од детињства. Небо испод њега је сиво, а небо изнад њега је плаво. Тренутно је тако. Како ће бити за који тренутак, не знам, видећемо заједно.

Напоменућу само да је време писанија овог од 06:18 до 07:34. Сада ћу прекинути. Одох да стварам.

Здравља Светлим Мислима Нашим!!!

Свако(м) добро!!!

Данило

http://www.hektarzemlje.com

Čekam Sunce da izađe…

Pažnja mi je okrenuta ka Izlasku Sunca. Čekam strpljivo. Vidim da je nagovestilo svoju pobedu crvenkastim nebom iznad Zemlje a ispod plave boje koju jako dugo čekam da vidim. Čisto nebo. I jedna jako sjajna Zvezda na strani sa koje očekujem Sunce.

Sada je već crvenkasta boja prerasla u narandžastu. I plava boja iznad tog pojasa malo je postala kao kroz izmaglicu bela. Pojas narandžaste je već mnogo širi. A nebo iznad mene je i dalje bistro plavo. Čekam i dalje.

Menjam poziciju fotelje jer, i pozicija na kojoj očekujem Sunce se promenila. Bela izmaglina već je povisoko dobacila, skoro do vrha prozora, a naranžasto belo siva prevladava tamo gde očekujem Sunce da se pojavi, napokon. Sada već moram da se dobrano nagnem da bih iznad sebe još uvek video nebo plavu, ali tu je. Još uvek čekam.

Sjaj one Zvezde malo se pomutio, al sija ona i dalje. Čekam još. Vrtim se, malo levo, malo desno. Ne umem to da objasnim, a Sunce posmatram već više od sedam godina, primećujem u poslednjoj godini ogromne pomake ka severu i jugu u odnosu na preDhodne godine. Nisam o tome pisao jer ne umem ni sebi to još da objasnim a možda ni da priznam. Kuća u kojoj živim okrenuta je ka savršenoj poziciji Sever-Jug-Istok-Zapad. Ovog leta sam imao Severni prozor obasjan pri zalasku Sunca, što preDhodne godine ( a mislim ni ikada ranije) nije bio slučaj.

Jedna od pogodnosti života na svom imanju su savršeni orijentiri koji su nepromenljivi, bar za dugo vremena. I pozicije sa koje gledam (između dva hibiskusa), i pozicije na koju gledam prema drugoj obali rečice Kamenice sve dok Sunce zapadne iza krošnji rastinja uz nju.

Belilo prevladava narandžasti pojas, plave iznad mene više skoro da i nema, a Zvezda se još jedva vidi. I dalje čekam. Dim iz komšijine kuće se spušta na dole što znači nešto, ne znam tačno šta ali ne kulja na gore kao inače što uobičajeno vidim. Posmatrajući skoro svakodnevno (izuzev dana kojima idem da radim), mogu da uočim i zapišem sve promene koje vidim, a onda na nekoliko ciklusa Sunca (godina) da izvedem zaključak. Za zaključivanje je još rano, jer ovo mi je tek treća zima koju dočekujem na svom Prostranstvu Ljubavi.

Sunce čekam i dalje, a sada iznad zemlje vidim i pojas tamno sive koja je poDpuno prevladala sada već svetlonaradžastu. Već se dovoljno razdanilo da na travi vidim belu boju mraza, ne baš previše jaku jer verovatno i mraz nije toliko jak. Moj laički zaključak, jer ni imena pojava koje vidim još uvek ne znam tačno. Da li je mraz, suvomrazica, inje ili neki deseti izraz tačan za ovo što trenutno gledam, ne znam još uvek, ali učim. Sunca u stvari još nema da se projavi, al čekam ja i dalje.

Dva aviona jedan za drugim proletela su pozicijom sa koje čekam Sunce, u upravo im se pridružio i treći. I odoše svojim putem. A ja Sunce još uvek čekam. Biću i sutra na istom mestu sa još većom nadom da ću ga ugledati i da će boja neba biti bistro plava. Kao nekada. Zvezdu više ne vidim, al znam da je i ona tu, na istoj poziciji, i da sija i dalje i da želi, isto koliko i ja, da je vidim.

Evo gaaaaaaaaa! Pojavljuje se brzo, crvenkasto narandžasto sjajno, predivno veliko Sunceeeeeeeeeeeee! Isplivava na gore i svojim sjajem me tera da plačem. Od radosti u telu mom se pojavljuju silni žmarci. Odoh da gledam, pišem kasnije još.

… I šta sad da vam kažem. Sunce sija punim sjajem, veliko, okruglo, narandžastožuto. Onakvo kakvo pamtim od detinjstva. Nebo ispod njega je sivo, a nebo iznad njega je plavo. Trenutno je tako. Kako će biti za koji trenutak, ne znam, videćemo zajedno.

Napomenuću samo da je vreme pisanija ovog od 06:18 do 07:34. Sada ću prekinuti. Odoh da stvaram.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

http://www.hektarzemlje.com