Зашто мислимо то што мислимо?

Latinica

Чија ми емитовања примамо?

 

Да, управо тако. Ми, као и сваки радио пријемник, примамо емитовање нечије однекуд. Како вам то сада звучи? Јесте ли помислили: не, нисам ја ничији пријемник, не примам ја ни од кога никакве мисли нити било шта слично!!!

 

Да, и ја сам тако размишљао када сам први пут прочитао овакав текст, али сам био свестан да тамо негде тамо неки људи заиста имају понашање као да само извршавају наређења неких других који им та наређења емитују у главу… Али, не, нисам ја тај.

Рекох, тако сам мислио, али данас видим да је у ствари другачије.

Да ли размишљате икада о тв ПРОГРАМУ који посматрате свакодневно? Да ли се то зове програм без разлога или ипак у тој речи има истине? Ко нас, и зашто, програмира, у то сада нећу улазити. То је тема за следеће писаније.

Тако исто нас програмирају новине, радио, интернет вести – разноразне, књиге, наравно, такође…

 

Па, и мене програмира књига Анастасијиних мудрости, зар не?

Да, наравно. Од када сам рођен мене су програмирали. 

Али, речи Анастасијине, својим посебним склопом у реченицама, освешћују у мени све ово о чему сада пишем. Закључујем, биће да нас Анастасијине мудрости својим програмирањем заправо депрограмирају од преДходних програма?

 

У мени оне буде, у унутрашњости мога бића, истине – односно, ја својим бићем њене речи осећам и телом својим. Као да се у мени оДкључавају знања која су дубоко унутра присутна еонима, а до којих нисам умео раније да досегнем. Како год, ја ове речи осећам својим телом и бићем и за мене оне јесу истина.

 

Једноставним промишљањем и запажањем можемо закључити из онога што чујемо или видимо од неког: Замислимо шта би се са светом догодило када би сваки живући Човек на нашој Земљи чинио оно што чини онај који речи те изговара или пише? Како би изгледала наша Земља цела када би сваки на њој живући Човек сада стварао своје Љубави пространство и живео на њему унапређујући сопствену средину живљења? Јер, о томе Анастасија говори. О начину на који је Земљу веома једноставно вратити у стање Раја.

 

Промислимо…

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Zašto mislimo to što mislimo?

Čija mi emitovanja primamo?
Da, upravo tako. Mi, kao i svaki radio prijemnik, primamo emitovanje nečije odnekud. Kako vam to sada zvuči? Jeste li pomislili: ne, nisam ja ničiji prijemnik, ne primam ja ni od koga nikakve misli niti bilo šta slično!!!

Da, i ja sam tako razmišljao kada sam prvi put pročitao ovakav tekst, ali sam bio svestan da tamo negde tamo neki ljudi zaista imaju ponašanje kao da samo izvršavaju naređenja nekih drugih koji im ta naređenja emituju u glavu… Ali, ne, nisam ja taj.

Rekoh, tako sam mislio, ali danas vidim da je u stvari drugačije.

Da li razmišljate ikada o tv PROGRAMU koji posmatrate svakodnevno? Da li se to zove program bez razloga ili ipak u toj reči ima istine? Ko nas, i zašto, programira, u to sada neću ulaziti. To je tema za sledeće pisanije.

Tako isto nas programiraju novine, radio, internet vesti – raznorazne, knjige, naravno, takođe…

Pa, i mene programira knjiga Anastasijinih mudrosti, zar ne?

Da, naravno. Od kada sam rođen mene su programirali.

Ali, reči Anastasijine, svojim posebnim sklopom u rečenicama, osvešćuju u meni sve ovo o čemu sada pišem. Zaključujem, biće da nas Anastasijine mudrosti svojim programiranjem zapravo deprogramiraju od preDhodnih programa?

U meni one bude, u unutrašnjosti moga bića, istine – odnosno, ja svojim bićem njene reči osećam i telom svojim. Kao da se u meni oDključavaju znanja koja su duboko unutra prisutna eonima, a do kojih nisam umeo ranije da dosegnem. Kako god, ja ove reči osećam svojim telom i bićem i za mene one jesu istina.

Jednostavnim promišljanjem i zapažanjem možemo zaključiti iz onoga što čujemo ili vidimo od nekog: Zamislimo šta bi se sa svetom dogodilo kada bi svaki živući Čovek na našoj Zemlji činio ono što čini onaj koji reči te izgovara ili piše? Kako bi izgledala naša Zemlja cela kada bi svaki na njoj živući Čovek sada stvarao svoje Ljubavi prostranstvo i živeo na njemu unapređujući sopstvenu sredinu življenja? Jer, o tome Anastasija govori. O načinu na koji je Zemlju veoma jednostavno vratiti u stanje Raja.

Promislimo…

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

One thought on “Зашто мислимо то што мислимо?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s