Слика коју видим очима својим и Душом и Срцем, неописива је речима. Осећај и осећања унутар мог Бића не умем да преточим у речи и да речима тим које неко други чита или слуша створим поново у његовом или њеном Срцу и Души.
То једино могу звуци природе, јер она је свима позната. То такође може израз лица Човековог да прикаже.
Израз лица Човека било где да се налази и било који језик да говори, исти је. То сви разумемо.
Разум (Раз-Ум > Један или Први Ум < Једноумље када сви умују исто када сви умеју исто).
Промислимо о значењу, правом и првобитном значењу сваке речи нашег језика. Она саму себе објашњава (о њој јасније).
Мислим да, када се језик стварао, након што је у могућност директног преноса слике од мене ка теби умешала своје прсте нека сила покушавајући да Човека од Човека и природе (мисли Божије) одвоји, то никако није могло бити нагло и одједном, већ постепено, корак по корак.
Тако и сада освешћивање Човека бива постепено, корак по корак. Али ови кораци су много бржи од програмирања којем је било потребно огромно време да би успело доћи до нивоа са којег сам ја, конкретно, кренуо да се освешћујем. И, свакако, очигледно то програмирање није успело јер се будимо. Помажемо једни другима својим спознајама да се освестимо брзо и у огромном броју.
Већ нас има довољно и свет се већ мења брзином Светлости за Нејвеће Добро Свег Живота Посвуда.
Ово што тренутно видимо јако много тамнога последица је Светлости која је све јача и све више таме на Светлости бива препознато. Чак је и најпрограмиранијима од нас јасно и смешно колико је све сулудо.
То што медији још увек не показују истину те и даље гурају причу, а не покушавају да заташкају осветљење таме, доказ је да су неспремни на све што бива откривено.
Делићи секунде нас још деле од превагнућа на Највеће Добро за Сав Живот Посвуда. Они су још неопходни како би се још оволико Душа из програмираног сна пробудило.
Здравља Светлим Мислима Нашим!
Свако(м) добро!!!
Данило
Buđenje
Slika koju vidim očima svojim i Dušom i Srcem, neopisiva je rečima. Osećaj i osećanja unutar mog Bića ne umem da pretočim u reči i da rečima tim koje neko drugi čita ili sluša stvorim ponovo u njegovom ili njenom Srcu i Duši.
To jedino mogu zvuci prirode, jer ona je svima poznata. To takođe može izraz lica Čovekovog da prikaže.
Izraz lica Čoveka bilo gde da se nalazi i bilo koji jezik da govori, isti je. To svi razumemo.
Razum (Raz-Um > Jedan ili Prvi Um < Jednoumlje kada svi umuju isto kada svi umeju isto)
Promislimo o značenju, pravom i prvobitnom značenju svake reči našeg jezika. Ona samu sebe objašnjava (o njoj jasnije).
Mislim da, kada se jezik stvarao, nakon što je u mogućnost direktnog prenosa slike od mene ka tebi umešala svoje prste neka sila pokušavajući da Čoveka od Čoveka i prirode (misli Božije) odvoji, to nikako nije moglo biti naglo i odjednom, već postepeno, korak po korak.
Tako i sada osvešćivanje Čoveka biva postepeno, korak po korak. Ali ovi koraci su mnogo brži od programiranja kojem je bilo potrebno ogromno vreme da bi uspelo doći do nivoa sa kojeg sam ja, konkretno, krenuo da se osvešćujem. I, svakako, očigledno to programiranje nije uspelo jer se budimo. Pomažemo jedni drugima svojim spoznajama da se osvestimo brzo i u ogromnom broju.
Već nas ima dovoljno i svet se već menja brzinom Svetlosti za Nejveće Dobro Sveg Života Posvuda.
Ovo što trenutno vidimo jako mnogo tamnoga posledica je Svetlosti koja je sve jača i sve više tame na Svetlosti biva prepoznato. Čak je i najprogramiranijima od nas jasno i smešno koliko je sve suludo. To što mediji još uvek ne pokazuju istinu te i dalje guraju priču, a ne pokušavaju da zataškaju osvetljenje tame, dokaz je da su nespremni na sve što biva otkriveno.
Delići sekunde nas još dele od prevagnuća na Najveće Dobro za Sav Život Posvuda. Oni su još neophodni kako bi se još ovoliko Duša iz programiranog sna probudilo.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!
Svako(m) dobro!!!
Danilo
Hektar Zemlje 