DANAS SE SVE PROMENILO

Latinica

16.01.2022. У 08:43

ДАНАС СЕ СВЕ ПРОМЕНИЛО И СВЕ ЈЕ ДОШЛО НА СВОЈЕ.

Пробудили смо се. Сви. Све остало је било лако довести до Раја на Земљи, онаквог какав нам је и намењен. Сада ћу вам описати само начин на који се све догађало хронолошки од овог момента надање не упуштајући се у догађања која су овом буђењу предходила и захваљујући којима смо се и пробудили.

Дакле, пробудили смо се. Сви. Одједном смо знали шта да чинимо и шта да не чинимо. Једноставно. Свако је са своје позиције почео да дела у смеру осварења Раја у својој околини. Редом:

Моментално су сви пушачи угасили своје последње цигарете и одложили их на посебно место заједно са опушцима и непопушеним и непродатим и неотрвореним паклама. А у фабрикама истих је престала производња и снабдевање продавница и у продавницама је престала продаја.

Моментално су сви угасили своје аутомобиле и кључеве одложили заједно са својим аутомобилима на места са којих ће их лагодно однети и пренети на рециклажу материјала о чему ћемо сви накнадно добити обавештење где, кад и како да учинимо.

Све нафтне индустрије као и бушотине су престале са радом истог трена. Заправо све је престало са радом, и оно што производи и оно што троши досадашњу познату енергију.

Освестили смо да постоји енергија у свакоме од нас и да свако може да је прими уколико му је енергија потребна од сваког живог бића на планети директно, уколико само са Љубављу енергију затражи.

Заправо је Љубав енергија најснажнија и најпотребнија свакоме и самом Љубављу када енергију тражимо, ми је заправо дајемо и себи и ономе од кога је тражисмо. Тако је једноставно.

Са Љубављу смо гледали једни друге, сви смо одједном потрчали једни другима у сусрет како бисмо овај тренутак живота провели Заједно. Они којима није баш било најјасније шта нам се управо догодило, постављали су наглас питања и добијали су одговоре. Сви смо све знали Заједно.

Љубав. Једна реч, једно осећање, једино што је важно. Само једноставно Љубав. За свакога, свакоме у сваком тренутку времена. Увек. Сада.

Удахнули смо пуним плућима ваздух који је одједном постао чист и хранећи. Да , ваздух нам је моментално постао храна. Извор енергије које нисмо до сада ни били свесни. Воду смо захватили из првог воденог тока или језера најближег себи. Вода је моментално постала кристално чиста и из ње смо добијали неопходну енергију и материју за сопствени живот и исцељење које је код сваког наступило истог трена.

Сви смо у моменту осетили апсолутно здравље и снагу у својим телима, исправили смо своје држање тела, осмех нам са лица није силазио јер је одражавао унутрашње стање среће, радости, благодети, Љубави свакога према свем животу посвуда.

Одједном су нам и све животиње пришле на удаљеност од само неколико корака и чекале да их погледом или покретом руке једну по једну позовемо себи како бисмо им показали своју Љубав и радост Заједничког живота једних са другима. Стрпљиво је свака сачекала свој ред да буде позвана како би и она нама своју Љубав изказала.

Тај је тренутак трајао онолико колико нам је свима било потребно да се добро одморимо, нахранимо и исцелимо од свег живота дотадашњег који нас је морио. Сада је, међутим, било све одједном на свом месту у нашим срцима, Душама, главама. Свима нам је све било кристално јасно. И шта се догодило и шта нам је надаље чинити.

Када је тај тренутак прошао, полако је свако од нас кренуо у свом окружењу да чисти физички сваки детаљ. Сва прљавштина састављена од свега што смо до тада користили у сврху имитације живота нам је кристално јасно била показана и знали смо шта да урадимо са њом.

Пластику коришћену смо одвајали на посебна места за њу предвиђена, гвожђе на другу, гориво на трећу, остале материјале на четврту. Баш као да смо све припремали за рециклажу, а о томе шта ћемо са тим надаље чинити уопште нисмо ни размишљали, једноставно смо знали на који начин да то поново вратимо животу планете која нам је све то изворно и дала.

Када смо завршили то основно чишћење своје најближе околине, кренули смо једни код других и на најближа места заједничког окупљања која су нам до тада била позната и важна и ту смо запевали и заиграли док су свирачи своје инструменте донели и спонтано засвирали најдивнију музику коју су наше Душе и Срца осећала дубоко унутар себе.

Једноставно смо сви знали те тонове, и речи које смо запевали излазиле су из дубине Душа наших и срца, искрено.

Радост игре, песме, смеха и Љубави хранио нас је додатно и мудрошћу те је свако од нас након тога знао шта даље.

Кренули смо у чишћење својих “радних” места, шта је коме радно место било. Неки ка својим фабрикама које су сада постала места стварања новог, чистог ђубрива и семења разног биља које ћемо ставити у земљу како би биљке нарасле оне које у свом окружењу за себе желимо.

На селима су се одржали први сабори где је моментално договорено на који ће се начин земља прерасподелити тако да сваки домаћин у околини своје куће има свој хектар земље на којем ће своје имање организовати на начин како то њему највише одговара засадивши све оно што жели да једе икада у току године.

Они који своју земљу нису имали а пожежели су да на њој живе окупили су се у градовима и чекали вести из којег села има имања на расподелу за њих. За све је било довољно места тамо где су желели да буду и живе.

Они којима идеја живота на свом имању још увек није била примамљива или о томе нису ни могли да промисле јер једноставно такво искуство у дотадашњем животу нису имали, били су позвани из своје најближе околине да дођу у села и да виде како тамо живот изгледа те да тада одлуче какав живот надаље и где желе да живе.

Свима је било довољно времена да се о свему обавесте и поразмисле шта желе и на који начин. Свако се латио онога што највише воли да ствара и свакоме је било једноставно да ствара то што уме да ствара.

наставак следи.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

DANAS SE SVE PROMENILO

16.01.2022. U 08:43
DANAS SE SVE PROMENILO I SVE JE DOŠLO NA SVOJE.

Probudili smo se. Svi. Sve ostalo je bilo lako dovesti do Raja na Zemlji, onakvog kakav nam je i namenjen. Sada ću vam opisati samo način na koji se sve događalo hronološki od ovog momenta nadanje ne upuštajući se u događanja koja su ovom buđenju predhodila i zahvaljujući kojima smo se i probudili.

Dakle, probudili smo se. Svi. Odjednom smo znali šta da činimo i šta da ne činimo. Jednostavno. Svako je sa svoje pozicije počeo da dela u smeru osvarenja Raja u svojoj okolini. Redom:

Momentalno su svi pušači ugasili svoje poslednje cigarete i odložili ih na posebno mesto zajedno sa opušcima i nepopušenim i neprodatim i neotrvorenim paklama. A u fabrikama istih je prestala proizvodnja i snabdevanje prodavnica i u prodavnicama je prestala prodaja.

Momentalno su svi ugasili svoje automobile i ključeve odložili zajedno sa svojim automobilima na mesta sa kojih će ih lagodno odneti i preneti na reciklažu materijala o čemu ćemo svi naknadno dobiti obaveštenje gde, kad i kako da učinimo.

Sve naftne industrije kao i bušotine su prestale sa radom istog trena. Zapravo sve je prestalo sa radom, i ono što proizvodi i ono što troši dosadašnju poznatu energiju.

Osvestili smo da postoji energija u svakome od nas i da svako može da je primi ukoliko mu je energija potrebna od svakog živog bića na planeti direktno, ukoliko samo sa Ljubavlju energiju zatraži.

Zapravo je Ljubav energija najsnažnija i najpotrebnija svakome i samom Ljubavlju kada energiju tražimo, mi je zapravo dajemo i sebi i onome od koga je tražismo. Tako je jednostavno.

Sa Ljubavlju smo gledali jedni druge, svi smo odjednom potrčali jedni drugima u susret kako bismo ovaj trenutak života proveli Zajedno. Oni kojima nije baš bilo najjasnije šta nam se upravo dogodilo, postavljali su naglas pitanja i dobijali su odgovore. Svi smo sve znali Zajedno.

Ljubav. Jedna reč, jedno osećanje, jedino što je važno. Samo jednostavno Ljubav. Za svakoga, svakome u svakom trenutku vremena. Uvek. Sada.

Udahnuli smo punim plućima vazduh koji je odjednom postao čist i hraneći. Da , vazduh nam je momentalno postao hrana. Izvor energije koje nismo do sada ni bili svesni. Vodu smo zahvatili iz prvog vodenog toka ili jezera najbližeg sebi. Voda je momentalno postala kristalno čista i iz nje smo dobijali neophodnu energiju i materiju za sopstveni život i isceljenje koje je kod svakog nastupilo istog trena.

Svi smo u momentu osetili apsolutno zdravlje i snagu u svojim telima, ispravili smo svoje držanje tela, osmeh nam sa lica nije silazio jer je odražavao unutrašnje stanje sreće, radosti, blagodeti, Ljubavi svakoga prema svem životu posvuda.

Odjednom su nam i sve životinje prišle na udaljenost od samo nekoliko koraka i čekale da ih pogledom ili pokretom ruke jednu po jednu pozovemo sebi kako bismo im pokazali svoju Ljubav i radost Zajedničkog života jednih sa drugima. Strpljivo je svaka sačekala svoj red da bude pozvana kako bi i ona nama svoju Ljubav izkazala.

Taj je trenutak trajao onoliko koliko nam je svima bilo potrebno da se dobro odmorimo, nahranimo i iscelimo od sveg života dotadašnjeg koji nas je morio. Sada je, međutim, bilo sve odjednom na svom mestu u našim srcima, Dušama, glavama. Svima nam je sve bilo kristalno jasno. I šta se dogodilo i šta nam je nadalje činiti.

Kada je taj trenutak prošao, polako je svako od nas krenuo u svom okruženju da čisti fizički svaki detalj. Sva prljavština sastavljena od svega što smo do tada koristili u svrhu imitacije života nam je kristalno jasno bila pokazana i znali smo šta da uradimo sa njom.

Plastiku korišćenu smo odvajali na posebna mesta za nju predviđena, gvožđe na drugu, gorivo na treću, ostale materijale na četvrtu. Baš kao da smo sve pripremali za reciklažu, a o tome šta ćemo sa tim nadalje činiti uopšte nismo ni razmišljali, jednostavno smo znali na koji način da to ponovo vratimo životu planete koja nam je sve to izvorno i dala.

Kada smo završili to osnovno čišćenje svoje najbliže okoline, krenuli smo jedni kod drugih i na najbliža mesta zajedničkog okupljanja koja su nam do tada bila poznata i važna i tu smo zapevali i zaigrali dok su svirači svoje instrumente doneli i spontano zasvirali najdivniju muziku koju su naše Duše i Srca osećala duboko unutar sebe.

Jednostavno smo svi znali te tonove, i reči koje smo zapevali izlazile su iz dubine Duša naših i srca, iskreno.
Radost igre, pesme, smeha i Ljubavi hranio nas je dodatno i mudrošću te je svako od nas nakon toga znao šta dalje.

Krenuli smo u čišćenje svojih “radnih” mesta, šta je kome radno mesto bilo. Neki ka svojim fabrikama koje su sada postala mesta stvaranja novog, čistog đubriva i semenja raznog bilja koje ćemo staviti u zemlju kako bi biljke narasle one koje u svom okruženju za sebe želimo.

Na selima su se održali prvi sabori gde je momentalno dogovoreno na koji će se način zemlja preraspodeliti tako da svaki domaćin u okolini svoje kuće ima svoj hektar zemlje na kojem će svoje imanje organizovati na način kako to njemu najviše odgovara zasadivši sve ono što želi da jede ikada u toku godine.

Oni koji svoju zemlju nisu imali a požeželi su da na njoj žive okupili su se u gradovima i čekali vesti iz kojeg sela ima imanja na raspodelu za njih. Za sve je bilo dovoljno mesta tamo gde su želeli da budu i žive.

Oni kojima ideja života na svom imanju još uvek nije bila primamljiva ili o tome nisu ni mogli da promisle jer jednostavno takvo iskustvo u dotadašnjem životu nisu imali, bili su pozvani iz svoje najbliže okoline da dođu u sela i da vide kako tamo život izgleda te da tada odluče kakav život nadalje i gde žele da žive.

Svima je bilo dovoljno vremena da se o svemu obaveste i porazmisle šta žele i na koji način. Svako se latio onoga što najviše voli da stvara i svakome je bilo jednostavno da stvara to što ume da stvara.

nastavak sledi…

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s