Citati iz Anastasijinih knjiga

O ISHRANI ČOVEKOVOJ – ANASTASIJA
U civilizaciji vedruskoj svi ljudi su živeli više od sto godina. Ni za kakve bolesti nije znalo njihovo telo. Ljudi su se hranili po receptu Božijem. Ne nasumice, ne tek tako – sa smislom najgenijalnijim je Tvorac besprimerno učinio tako da trave, povrće, jagodasti plodovi i voće ne sazrevaju istovremeno, već jedan po jedan, po doslednosti strogoj.
Jedni u proleće rano, drugi u leto ili poznu jesen. Njihovo vreme sazrevanja odmeravalo se onim trenutkom, kada je čoveku određeni proizvod mogao najveću korist da donese. Živeći na svom imanju, hraneći se po receptu Božijem, čovek nije mogao da boluje. Vreme uzimanja i vrstu hrane za čoveka, Bog je ustanovio. Količinu je određivao sam čovek, ali ne umom. Jeo je koliko je želeo. A organizam njegov je sa tačnošću do u gram, određivao nužnu količinu.
U jesen je svaka porodica pravila zalihe od bobičastog voća, gomoljastih biljaka, trava, oraha i gljiva. Zimi je u svakoj kolibi stajala zdela na stolu. U zdeli nevelike gomilice zaliha letnjih. Svaki član porodice se bavio svojim poslovima, ali ako bi glad ili žeđ osetio, prilazio je stolu i bez razmišljanja uzimao proizvod neophodni. Obrati pažnju, Vladimire: »bez razmišljanja uzimao«. Njegov organizam je tačno znao: koji mu je proizvod neophodan, u kojoj količini – ta sposobnost je svakome data od Boga. Ta sposobnost se može oživeti i sada, za to je samo informacija potrebna.
Prilagodila sam današnjim ljudima način ishrane vedruski. Probaj ti, a neka i drugi probaju. Ovakav je:

*****

Čovek koji živi u savremenom stanu, treba da nabavi u malim količinama – po sto ili dvesta grama – svo povrće, voće i jestive trave koje uspevaju u toj oblasti gde čovek živi.
Pre upotrebe ovih proizvoda, ceo dan ništa ne treba jesti. Piti izvorsku vodu, a u vreme za ručak popiti čašu soka od cvekle. Posle uzimanja soka od cvekle, poželjno je ne izlaziti iz kuće. Želudac i creva će početi intenzivno da se čiste.
Sledećeg dana, probudivši se izjutra i osetivši glad, treba dohvatiti bilo koje povrće, voćku ili travku, spustiti ga na tanjir, sesti za sto, pažljivo pogledati proizvod na tacni, omirisati ga, liznuti i bez žurbe ga žvaćući, pojesti. U sobi je pri tome poželjno da budete sami i da se isključite od zvukova neprirodnog sveta.
Osećaj gladi posle jednog proizvoda neće nestati, ili će se pojaviti ponovo posle kratkog vremenskog perioda. Tada treba uzeti bilo koji drugi proizvod i pojesti na isti način, kao i prvi.
Sve kupljene proizvode čovek treba da proba bilo kojim redom, ali u kraćim vremenskim razmacima.
Vreme uzimanja sledećeg proizvoda odrediće osećaj gladi.
Uzimanje hrane treba započeti od jutra.
U toku dana čovek će isprobati sve proizvode koji rastu u oblasti gde živi. Ukoliko se raznovrsnost proizvoda pokaže prevelikom te nije dovoljan jedan dan, nastavite da jedete na isti način i sledećeg dana.
Ova procedura je veoma važna. Ona daje priliku organizmu mnogih ljudi, možda prvi put u životu, da se upoznaju sa kvalitetom i svojstvima proizvoda, i da ustanovi da li je i u kojoj količini neophodan čoveku u datom trenutku.
Posle upoznavanja organizma sa svim proizvodima, treba uzeti veliki tanjir ili poslužavnik, narezati na komadiće svako povrće i poređati po tanjiru. Na taj ili drugi tanjir, staviti male gomilice zelenog i jagodastog voća. Sadržaj tanjira sa brzokvarećim proizvodima treba zaliti izvorskom vodom.
Još na trpezu treba staviti med, cvetni prah, kedrovo ulje i izvorsku vodu.
Čovek može da se bavi svojim poslovima. Kada oseti glad, prići će stolu i uzeti, rukom ili drvenom kašičicom, proizvod koji mu se dopadne i poješće ga.
Može se dogoditi da neki proizvodi budu pojedeni u potpunosti, a da neki ostanu nedirnuti. To znači da je tvoj lični, najmudriji lekar, dijetolog, tebi približen Tvorcem – tvoj organizam je odabrao za tebe najpotrebnije u datom trenutku, a nepotrebno je, zasad, ostavio nedirnuto.
Sledećeg dana nepojedeno na sto ne treba iznositi. Ali posle tri dana na stolu treba ponovo da se nađe ceo izbor proizvoda. Moguće da će sad nešto drugo zatrebati organizmu.
Postepeno, čovek će moći da ustanovi koje je proizvode moguće privremeno sasvim isključiti iz dnevnih obroka, da se ne opterećuje bespotrebno njihovom nabavkom. Ali posle izvesnog vremena i oni mogu da ustrebaju oragnizmu, te je zato nužno s vremena na vreme izneti na sto ceo mogući izbor.
Ja znam da čovek živeći u vašem svetu, često mora da napušta svoj stan, ali se i u tom slučaju može prilagoditi. Na primer, kupiti ili napraviti košaricu sa poklopcem od brezove kore i staviti u nju deo hrane sa stola. Organizam će sam odabrati neophodno.
Ako ste u prilici da na duže otputujete, onda na novom mestu morate isto tako početi da upoznajete organizam sa postojećim proizvodima nove teritorije, pošto, bez obzira na iste nazive, oni mogu imati potpuno različita svojstva.
U ovakvom načinu ishrane najvažnije je razumeti: nisu samo svim životinjama date sposobnosti da ustanove šta im je od najveće koristi za organizam i u kojoj količini, niti u kom su im trenutku najpotrebnije neke namirnice. Takva znanja poseduje i svaki čovek.
Naš sin je sve apsolutno tačno osmislio: da bi napravio odvar lekoviti za tebe od trava iz tajge, počeo je samura da prati. Ali, kada bi ti sam poznavao ukus travke svake, onda bi tvoj organizam još tačnije od samura mogao da odabere sve neophodne. Kada se vratiš u svoj stan, dozvoli svom organizmu da upozna ukus onih proizvoda koje je lako nabaviti. Nemoj ih pomešati, niti soliti, inače neće uzmoći organizam tvoj da ustanovi vrednost i važnost namirnica.

*****

Postupak, uz čiju pomoć svaki čovek može sam sebi da sastavi dijetu ili recept lekovite ishrane, učinio mi se veoma originalnim i logičnim. Razume se, potrebe organizama raznih ljudi u pogledu količine i izbora namirnica, ne mogu biti podjednake. Prema tome, ne mogu biti ni šablonski, ni jedinstveni za sve recepti ili dijete. Uz pomoć ove metode predložene Anastasijom, svaki čovek može da sastavi za sebe individualnu dijetu, maksimalno tačnu i korisnu. Čini mi se da čovečanstvom osmišljeni recepti nisu uvek korisni za zdravlje. Oni su, pre bi se moglo reći, najekonomičnije izrađeni i najpovoljniji za proizvođače i organizatore savremene prehrambene industrije. Na primer, Mekdonalds – jedna od najmoćnijih i najuticajnijih korporacija, nadaleko poznata u celom svetu – zainteresovala je ceo svet da jede iste hamburgere i čizburgere sa prženim krompirićima u kesama, uterujući sve ljude u jedan te isti kalup. Proizvođaču ovakav sistem, nesumnjivo, veoma odgovara – isti proizvodi, ista oprema i tehnologija pripreme hrane. Kako je daleka ova jednakost od prirodnog načina ishrane, i koliko štetna! Sve više ljudi na celoj planeti ovo shvata. Od 2002. godine, 16.oktobar je postao dan koji se svake godine zvanično obeležava kao dan protesta protiv Mekdonaldsa (Svetski dan ishrane Ujedinjenih nacija) – protesta protiv prodora otpadaka, pod vidom »hrane«; protiv upotrebe agresivne reklame orijentisane na decu; žestoke eksploatacije zaposlenih, neetičnog odnosa prema životinjama, uništenja okoline i svetske vladavine korporacija nad našim životima.
Mekdonalds se sve više istražuje od strane širokog kruga onih koji protestvuju u celom svetu kao simbol savremenog kapitalizma. U celom svetu se vode, jedan za drugim, sudski procesi protiv američkih korporacija koje trguju »hranom od otpadaka«: Mekdonaldsa, Kentaki Fraid čikena, Burger Kinga i Vendisa – u ime miliona kupaca dovedenih u zabludu metodičnim i nemoralnim prodorom po zdravlje štetnih namirnica, što ima za rezultat – preteranu gojaznost, srčana oboljenja i mnoge druge, veoma ozbiljne probleme sa zdravljem. Raste zabrinutost širom Evrope i Amerike po pitanju ugroženosti zdravlja ljudi zbog bolesti krupne rogate stoke (kao što je kravlje ludilo), i po pitanju korišćenja genetski modifikovane hrane za životinje, a takođe, u pravom smislu te reči, genetski modifikovanih namirnica (krompira, kukuruza…) kao i upotrebe tih elemenata u drugim proizvodima (čokoladama, slatkišima, poslastičarskim proizvodima – npr. upotrebe kravlje limfe za sjaj sladoleda).
Ali, da li se samo sistem ishrane zasniva i pravi za ljubav nečijeg profita? Kako stvari stoje sa savremenim državnim obrazovanjem?
Evo, na primer, savremeno demokratsko društvo – zar je baš tako idealno za život ljudi? Veoma me je zanimalo da saznam šta o tome misli Anastasija.
– Reci mi, Anastasija, ako je neko za sopstvenu korist, a na štetu mnogih ljudi, uspeo da stvori sistem ishrane, nije li isto tako neko mogao, u sopstvenom interesu, da osmisli i društveno uređenje?
– Naravno da je mogao. Sam prosudi, Vladimire: vekovi prolaze, menjaju se nazivi društvenih oblika, ali je suština jedna te ista – eksploatacija ljudi.
– Pa, nije baš sve isto. Na primer, pre je bio robovlasnički sistem, a sada je – demokratija. Mislim da je u demokratiji eksploatacije mnogo manje, nego što je bilo u robovlasničkim vremenima.
– Hoćeš li, Vladimire, da ti sliku iz prošlosti pokažem i priču ispričam?
– Hoću.
– Pogledaj.

Advertisements