Основне животне потребе Човека

Latinica

17.01.2022. У 05:22

Ваздух је чист и хранећи нас. Све оно што је раније доприносило онечишћавању ваздуха сада је промењено у корист очишћења ваздуха без којег живот Човека у телу земаљском није могућ.

Прва потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот најкраћи: Ваздух, чист, здрав, хранећи, исцељујући за Човека.

Друга потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот најкраћи иако је прва потреба задовољена: Вода, чиста, здрава, хранећа, исцељујућа за Човека.

Трећа потреба живота на земљи у телу које иммо је она без које је живот најкраћи иако су прве две потребе задовољене: сан, миран, спокојан, целовит, окрепљујућ, исцељујућ за Човека.

Четврта потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот најкраћи иако су прве три потребе задовољене: Храна здрава, окрепљујућа, исцељујућа за Човека.

Пета потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот небезбедан иако су прве четири потребе задовољене: склониште које нам омогућава задовољавање основних преДпоставки живота као таквог.

И ту, сада, можемо да застанемо и да кажемо да, када су те основне потребе живота на земљи у телу које имамо задовољене, Човек може да живи, тачније, да преживи на земљи колико год хоће. Све остало је надоградња.

Такав закључак можемо извести и доказати његову истинитост на основу једноставног преживљавања тела које нам је дато да у њему боравимо на земљи. Од новорођеног Човека до умируће старине, тело које нам је дато можемо спровести уколико нам је задовољено првих пет потреба које сам описао.

И, онда шта?

Када су ових пет потреба живота задовољене, ми преживљавамо безбедно. Кључна реч коју сам овде употребио је преЖивљавање а не Живот. Разлика је суштинска.

Свако јутро када се пробудим, сетим се свега што мој Живот као такав креира у том наступајућем дану. И могу га преЖивети као и досадашње дане које сам преЖивљавао.

Веза са природом чистом, здравом, окрепљујућом, хранећом, исцељујућом за Човека јесте шеста (или прва) потреба живота коју лако можемо пренебрегнути уколико нисмо свесни свог окружења. Заправо то је веза са земљом на којој живимо, и због које нам је дато ово тело у којем се налазимо.

Веза са природом може бити и механичка, несвесна а ипак испуњена (механички, несвесно и до неког степена), јер сви ми се физички на земљи налазимо и не умемо у свом телу са ње далеко и на дуже време да одемо.

Мене окупира мисао о разлогу због којег сам заправо ту, на земљи, дошао да будем у телу које ми је дато.

Разлог, односно сврха живота јесте седма од основних седам потреба живота. Али суштински она је прва јер управо ради ње смо и дошли у ово тело на ову земљу како бисмо живели да бимо ту сврху иЗпунили.

17.01.2022. У 06:02

Шта је Човек који је живео живот задовољавајући својих пет потреба живота и шесту несвесно, заправо урадио? ПреЖивео живот од рођења до смрти без да је разлог из којег је овде дошао – испунио. Која је онда поента његовог живљења?
Само промишљам наглас и записујем своје промишљање. Знам да вас је много који ћете се са мном сложити читајући ове редове. Такође знам да је још увек веома велики број живећих у својим телима браће и сестара наших који не да се са овим неће сложити, већ ове речи до њих још увек нису и неће стићи.

Но, ја сада пишем вама који читате, а о осталима ћемо неком другом приликом.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Osnovne životne potrebe Čoveka

17.01.2022. U 05:22

Vazduh je čist i hraneći nas. Sve ono što je ranije doprinosilo onečišćavanju vazduha sada je promenjeno u korist očišćenja vazduha bez kojeg život Čoveka u telu zemaljskom nije moguć.

Prva potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život najkraći: Vazduh, čist, zdrav, hraneći, isceljujući za Čoveka.

Druga potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život najkraći iako je prva potreba zadovoljena: Voda, čista, zdrava, hraneća, isceljujuća za Čoveka.

Treća potreba života na zemlji u telu koje immo je ona bez koje je život najkraći iako su prve dve potrebe zadovoljene: san, miran, spokojan, celovit, okrepljujuć, isceljujuć za Čoveka.

Četvrta potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život najkraći iako su prve tri potrebe zadovoljene: Hrana zdrava, okrepljujuća, isceljujuća za Čoveka.

Peta potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život nebezbedan iako su prve četiri potrebe zadovoljene: sklonište koje nam omogućava zadovoljavanje osnovnih preDpostavki života kao takvog.

I tu, sada, možemo da zastanemo i da kažemo da, kada su te osnovne potrebe života na zemlji u telu koje imamo zadovoljene, Čovek može da živi tačnije da preživi na zemlji koliko god hoće. Sve ostalo je nadogradnja.

Takav zaključak možemo izvesti i dokazati njegovu istinitost na osnovu jednostavnog preživljavanja tela koje nam je dato da u njemu boravimo na zemlji. Od novorođenog Čoveka do umiruće starine, telo koje nam je dato možemo sprovesti ukoliko nam je zadovoljeno prvih pet potreba koje sam opisao.

I, onda šta?

Kada su ovih pet potreba života zadovoljene, mi preživljavamo bezbedno. Ključna reč koju sam ovde upotrebio je preŽivljavanje a ne Život. Razlika je suštinska.

Svako jutro kada se probudim, setim se svega što moj Život kao takav kreira u tom nastupajućem danu. I mogu ga preŽiveti kao i dosadašnje dane koje sam preŽivljavao.

Veza sa prirodom čistom, zdravom, okrepljujućom, hranećom, isceljujućom za Čoveka jeste šesta (ili prva) potreba života koju lako možemo prenebregnuti ukoliko nismo svesni svog okruženja. Zapravo to je veza sa zemljom na kojoj živimo, i zbog koje nam je dato ovo telo u kojem se nalazimo.

Veza sa prirodom može biti i mehanička, nesvesna a ipak ispunjena (mehanički, nesvesno i do nekog stepena), jer svi mi se fizički na zemlji nalazimo i ne umemo u svom telu sa nje daleko i na duže vreme da odemo.

Mene okupira misao o razlogu zbog kojeg sam zapravo tu, na zemlji, došao da budem u telu koje mi je dato.

Razlog, odnosno svrha života jeste sedma od osnovnih sedam potreba života. Ali suštinski ona je prva jer, upravo radi nje smo i došli u ovo telo na ovu zemlju kako bismo živeli da bimo tu svrhu iZpunili.

17.01.2022. U 06:02

Šta je Čovek koji je živeo život zadovoljavajući svojih pet potreba života i šestu nesvesno, zapravo uradio? PreŽiveo život od rođenja do smrti bez da je razlog iz kojeg je ovde došao – ispunio. Koja je onda poenta njegovog življenja?
Samo promišljam naglas i zapisujem svoje promišljanje. Znam da vas je mnogo koji ćete se sa mnom složiti čitajući ove redove. Takođe znam da je još uvek veoma veliki broj živećih u svojim telima braće i sestara naših koji ne da se sa ovim neće složiti, već ove reči do njih još uvek nisu i neće stići.

No, ja sada pišem vama koji čitate, a o ostalima ćemo nekom drugom prilikom.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

Стварајмо Заједно живот у свету у каквом желимо да живимо: слободни, здрави, радосни сви!

Latinica

Стварајмо Заједно живот у свету у каквом желимо да живимо: слободни, здрави, радосни сви!Обратимо пажњу и снажимо само и искључиво примере из сопственог живота каквих желимо да има стално и много. То је једини начин да створимо живот какав желимо да живимо.

Апсолутно не обраћајући пажњу ни на шта што не желимо да доживљавамо.

То не значи да посматрамо живот кроз ружичасте наочаре. То заправо значи да смо апсолутно свесни на који се начин живот заиста манифестује. Управо зато што знамо какав је то механизам, зато свесно окрећемо пажњу само ка ономе што желимо да видимо и живимо у свом животу.

Почећу ја својим начином. Слободан је свако да своју визију дода. Важно је само да је за највеће добро свег живота посвуда. Зато Анастасија каже: Здравља Светлим Мислима Твојим!!!

Ваздух који дишемо је апсолутно чист, оснажујућ, хранећи нас својим садржајем тако да заправо само дишући можемо сву енергију која нам је неопходна, у себе унети.

Вода која тече потоцима, речицама, рекама, и која је у језерима је чиста, бистра и хранљива за сва бића која постоје. Пијући ту воду, свако постаје свежији, снажнији, још здравији и издржљивије тело од те воде и гипкије још постаје.

Земља по којој ходимо и на којој се налазимо је чиста, пуна хранећих нас биљака. Плодови биљака које на њој расту свакојаке, су савршеног укуса баш за онога ко тај плод убира са захвалношћу биљки тој за савршен, здрав и хранљив плод. Нежним, љубави пуним и са захвалношћу погледом свако сваког гледа. Мир у Души, радост, Љубав и стваралачко надахнуће у срцу сваког живућег посвуда.

Светлила попут Сунца и Месеца и осталих на небу што се нашем налазе су умирујућа, оснажујућа, пунећа нас Добротом, Благостањем, Миром, Љубављу према свима и свему – према свом животу посвуда.

Енергија Љубави у свакоме од нас надахњује и мами на деловање, на стварање Добра за сваког живућег посвуда. Мир и радост посматрања и међусобне сарадње свакога са сваким. Потпуни склад.

Рукама својим стварамо и користимо све што у природи постоји у облику у ком је настало. Свако преобликовање је природно и подржавајуће. Све што на Земљи постоји користимо на начин који је подржавајућ, хранећи, помагајући и учећи. Помоћ добијамо како од биљака тако и од животиња свих јер све је то за наше највеће добро и за највеће добро свег живота посвуда и створено.

Биљке за нас најбољи нектар у себи стварају, и њима је то радост и сврха постојања. Ми их волимо, мазимо, негујемо и захвални смо им за све што чине својим постојањем.

Животиње су ту да нам помогну у напорима које ми физички нисмо у стању баш лако да извршимо. Једноставно не морамо. Оне су ту и да нам помогну и да нас воле, а довољно им је да их само погледамо Љубављу и нежно додирнемо и захвалимо им за само постојање.

Све што сами изменимо из природе савршене, савршено се и разграђује у природи на природан начин онда када његова сврха постојања као таквог престане да постоји.

Пробудим се са новим даном. Како се буди дан, будим се и ја. Са осмехом на лицу и радости у Души, и миром у Срцу посматрам како се око мене све буди или се већ пробудило и увелико своју животну радост ствара. Дела. Делање нам је природно стање. Надахнуће када у Себи осетимо и полет ка стварању нечега што нам је у тренутку том дошло да створимо.

Начин стварања јесте разнолик. Једино је увек за највеће добро свег живота посвуда. Радост заједничког стварања и радост од посматрања створеног. Посматрања нове сврхе и користи за све.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Stvarajmo Zajedno život u svetu u kakvom želimo da živimo: slobodni, zdravi, radosni svi!

Stvarajmo Zajedno život u svetu u kakvom želimo da živimo: slobodni, zdravi, radosni svi!

Obratimo pažnju i snažimo samo i isključivo primere iz sopstvenog života kakvih želimo da ima stalno i mnogo. To je jedini način da stvorimo život kakav želimo da živimo.

Apsolutno ne obraćajući pažnju ni na šta što ne želimo da doživljavamo.

To ne znači da posmatramo život kroz ružičaste naočare. To zapravo znači da smo apsolutno svesni na koji se način život zaista manifestuje. Upravo zato što znamo kakav je to mehanizam, zato svesno okrećemo pažnju samo ka onome što želimo da vidimo i živimo u svom životu.

Počeću ja svojim načinom. Slobodan je svako da svoju viziju doda. Važno je samo da je za najveće dobro sveg života posvuda. Zato Anastasija kaže: Zdravlja Svetlim Mislima Tvojim!!!

Vazduh koji dišemo je apsolutno čist, osnažujuć, hraneći nas svojim sadržajem tako da zapravo samo dišući možemo svu energiju koja nam je neophodna, u sebe uneti.

Voda koja teče potocima, rečicama, rekama, i koja je u jezerima je čista, bistra i hranljiva za sva bića koja postoje. Pijući tu vodu, svako postaje svežiji, snažniji, još zdraviji i izdržljivije telo od te vode i gipkije još postaje. 

Zemlja po kojoj hodimo i na kojoj se nalazimo je čista, puna hranećih nas biljaka. Plodovi biljaka koje na njoj rastu svakojake, su savršenog ukusa baš za onoga ko taj plod ubira sa zahvalnošću biljki toj za savršen, zdrav i hranljiv plod. Nežnim, ljubavi punim i sa zahvalnošću pogledom svako svakog gleda. Mir u Duši, radost, Ljubav i stvaralačko nadahnuće u srcu svakog živućeg posvuda.

Svetlila poput Sunca i Meseca i ostalih na nebu što se našem nalaze su umirujuća, osnažujuća, puneća nas Dobrotom, Blagostanjem, Mirom, Ljubavlju prema svima i svemu – prema svom životu posvuda. 

Energija Ljubavi u svakome od nas nadahnjuje i mami na delovanje, na stvaranje Dobra za svakog živućeg posvuda. Mir i radost posmatranja i međusobne saradnje svakoga sa svakim. Potpuni sklad.

Rukama svojim stvaramo i koristimo sve što u prirodi postoji u obliku u kom je nastalo. Svako preoblikovanje je prirodno i podržavajuće. Sve što na Zemlji postoji koristimo na način koji je podržavajuć, hraneći, pomagajući i učeći. Pomoć dobijamo kako od biljaka tako i od životinja svih jer sve je to za naše najveće dobro i za najveće dobro sveg života posvuda i stvoreno.

Biljke za nas najbolji nektar u sebi stvaraju, i njima je to radost i svrha postojanja. Mi ih volimo, mazimo, negujemo i zahvalni smo im za sve što čine svojim postojanjem.

Životinje su tu da nam pomognu u naporima koje mi fizički nismo u stanju baš lako da izvršimo. Jednostavno ne moramo. One su tu i da nam pomognu i da nas vole, a dovoljno im je da ih samo pogledamo Ljubavlju i nežno dodirnemo i zahvalimo im za samo postojanje.

Sve što sami izmenimo iz prirode savršene, savršeno se i razgrađuje u prirodi na prirodan način onda kada njegova svrha postojanja kao takvog prestane da postoji.

Probudim se sa novim danom. Kako se budi dan, budim se i ja. Sa osmehom na licu i radosti u Duši, i mirom u Srcu posmatram kako se oko mene sve budi ili se već probudilo i uveliko svoju životnu radost stvara. Dela. Delanje nam je prirodno stanje. Nadahnuće kada u Sebi osetimo i polet ka stvaranju nečega što nam je u trenutku tom došlo da stvorimo.

Način stvaranja jeste raznolik. Jedino je uvek za najveće dobro sveg života posvuda. Radost zajedničkog stvaranja i radost od posmatranja stvorenog. Posmatranja nove svrhe i koristi za sve.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

Здраво живо, другари!

Latinica

Дуго ме нема да пишем јер имам јако много радова на свом имању. Башта је приоритет. Све док је тако, немам времена да пишем. Не допада ми се то али још увек нисам научио како да стварам мислима тако да, док не научим – физички рад на нашем имању је неопходан.
Мирим се са тим, за сад. Истовремено се јако трудим да научим од природе која ме окружује што више могу. Посматрам, запажам, записујем, промишљам, закључујем. Да ли су моја закључивања правилна или нису, време ће показати.
И даље са својим првим комшијама имам ону стандардну „расправу“ типа „А да ти то ја, ипак, узорем?“ или „мораш, Данило, да даш биљкама мало ђубрива, да окопаш, да додаш „хране“ из пољопривредне апотеке, итд“ а ја се на све то само насмешим и свима је одговор јасан:

Ништа ја не морам! Ко оним шумским предивним јагодама ђубри и купује минерално ђубриво у пољопривредној апотеци? Ко окопава? Ко плеви? Ко? Па су тако савршеног укуса и мириса?

Доказа око нас има безброј о томе да је у природи све савршено устројено без нашег мешања. Када ми хоћемо да то поправимо, онда настају проблеми. Зато ја посматрам пажљиво, питам биљке и ослушкујем њихов одговор. Трудим се да природу ни у чему не поправљам већ само да је на свом имању имитирам. Још увек нисам научио све, нисам ни много. Учим мало по мало, корак по корак. Грешим, али не одустајем јер знам да је могуће. Човек је створен да ужива у природи око себе а не да мукотрпно ради и да ту природу „поправља“!

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Zdravo živo, drugari

Dugo me nema da pišem jer imam jako mnogo radova na svom imanju. Bašta je prioritet. Sve dok je tako, nemam vremena da pišem. Ne dopada mi se to ali još uvek nisam naučio kako da stvaram mislima tako da, dok ne naučim – fizički rad na našem imanju je neophodan.
Mirim se sa tim, za sad. Istovremeno se jako trudim da naučim od prirode koja me okružuje što više mogu. Posmatram, zapažam, zapisujem, promišljam, zaključujem. Da li su moja zaključivanja pravilna ili nisu, vreme će pokazati.
I dalje sa svojim prvim komšijama imam onu standardnu „raspravu“ tipa „A da ti to ja, ipak, uzorem?“ ili „moraš, Danilo, da daš biljkama malo đubriva, da okopaš, da dodaš „hrane“ iz poljoprivredne apoteke, itd“ a ja se na sve to samo nasmešim i svima je odgovor jasan:

Ništa ja ne moram! Ko onim šumskim predivnim jagodama đubri i kupuje mineralno đubrivo u poljoprivrednoj apoteci? Ko okopava? Ko plevi? Ko? Pa su tako savršenog ukusa i mirisa?

Dokaza oko nas ima bezbroj o tome da je u prirodi sve savršeno ustrojeno bez našeg mešanja. Kada mi hoćemo da to popravimo, onda nastaju problemi. Zato ja posmatram pažljivo, pitam biljke i osluškujem njihov odgovor. Trudim se da prirodu ni u čemu ne popravljam već samo da je na svom imanju imitiram. Još uvek nisam naučio sve, nisam ni mnogo. Učim malo po malo, korak po korak. Grešim, ali ne odustajem jer znam da je moguće. Čovek je stvoren da uživa u prirodi oko sebe a ne da mukotrpno radi i da tu prirodu „popravlja“!

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

Откриј ми тајну

Latinica

Од мене престани тајну да кријеш – тако ја ове речи доживљавам.

Да ли су то све само обичне речи, за свакога од нас има свој смисао. Онај смисао који ви сами нечему дате јесте заправо једини важан.

Друштвене норме на које су нас програмирали – нису неизоставно исправне и важне. Ја то све доживљавам овако: све што је у сврху подржавања живота за мене је исправно а све што није у сврху подржавања живота за мене је лаж. Мислим, притом, на сав живот посвуда, како год ви сада мене разумели, за мене је ово најсвеобухватнији појам.

Сав живот – посвуда.

Доживљавам да је око мене и у мени само живот, да мртво и не постоји. Дакле, ако постоји – онда је живо. Другачије су нас учили, зар не? Зашто? 

Можда зато да бисмо могли да убијамо – јер то је следеће чему су нас програмирали: да убијамо, да. Мислите да претерујем? Па до јуче нисмо уопште размишљали када користимо дрво да бисмо га заложили да бисмо се угрејали, да смо то дрво преДходно убили.

О животињама које користимо за храну нећу ни да говорим.

То је већ свима јасно, само још мало да све то прихватимо заиста а онда и престанемо са убијањем. Али, убијамо и бубашвабе по дому свом зато што нам се гаде? Оне само скупљају и прерађују прљавштину коју у свом дому очигледно имамо јер у супротном, оне се ту не би ни појавиле.

Али, у нама о томе ни помисли нема. Видели смо бубашвабу и трчимо да је згазимо. 

А шта да вам о корову кажем? Коров је живот у изворном облику. Он је био ту пре него што смо ми одлучили да баш на том месту желимо да нам расте парадајз. И шта радимо? Убијамо биљке (зовемо их коровом прво јер не знамо њихову сврху и корист, а друго јер су нам ту непожељне) несвесни да је то такође живот који ми насилнички гасимо.

Човек је, изворно, плодојед.

Није ли нас Бог у рајски врт ставио када нас је створио и рекао да од сваког дрвета плодове кушамо, слободно…? Све оно што нам биљке сам дају сласно и хранљиво је за наше највеће добро. Сматрам да само и искључиво то што “роди” на некој биљци односно оно што биљка створи као плод – Човек може да поједе уколико за тим уопште осети потребу и жељу.

Да се разумемо, још сам ја далеко од физичког поДпуног остварења свега овога о чему промишљам и пишем, али корачам свакодневно и константно том стазом. И са сваким новим кораком који у том смеру правим оДкривају ми се нове и нове спознаје. Сваку се трудим да усвојим и тако из дана у дан дан не губим већ делам. Корак по корак.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Otkrij mi tajnu

Od mene prestani tajnu da kriješ – tako ja ove reči doživljavam.

Da li su to sve samo obične reči, za svakoga od nas ima svoj smisao. Onaj smisao koji vi sami nečemu date jeste zapravo jedini važan.

Društvene norme na koje su nas programirali – nisu neizostavno ispravne i važne. Ja to sve doživljavam ovako: sve što je u svrhu podržavanja života za mene je ispravno a sve što nije u svrhu podržavanja života za mene je laž. Mislim, pritom, na sav život posvuda, kako god vi sada mene razumeli, za mene je ovo najsveobuhvatniji pojam.

Sav život – posvuda.

Doživljavam da je oko mene i u meni samo život, da mrtvo i ne postoji. Dakle, ako postoji – onda je živo. Drugačije su nas učili, zar ne? Zašto?

Možda zato da bismo mogli da ubijamo – jer to je sledeće čemu su nas programirali: da ubijamo, da. Mislite da preterujem? Pa do juče nismo uopšte razmišljali kada koristimo drvo da bismo ga založili da bismo se ugrejali, da smo to drvo preDhodno ubili.

O životinjama koje koristimo za hranu neću ni da govorim.

To je već svima jasno, samo još malo da sve to prihvatimo zaista a onda i prestanemo sa ubijanjem. Ali, ubijamo i bubašvabe po domu svom zato što nam se gade? One samo skupljaju i prerađuju prljavštinu koju u svom domu očigledno imamo jer u suprotnom, one se tu ne bi ni pojavile.

Ali, u nama o tome ni pomisli nema. Videli smo bubašvabu i trčimo da je zgazimo.

A šta da vam o korovu kažem? Korov je život u izvornom obliku. On je bio tu pre nego što smo mi odlučili da baš na tom mestu želimo da nam raste paradajz. I šta radimo? Ubijamo biljke (zovemo ih korovom prvo jer ne znamo njihovu svrhu i korist, a drugo jer su nam tu nepoželjne) nesvesni da je to takođe život koji mi nasilnički gasimo.

Čovek je, izvorno, plodojed.

Nije li nas Bog u rajski vrt stavio kada nas je stvorio i rekao da od svakog drveta plodove kušamo, slobodno…? Sve ono što nam biljke sam daju slasno i hranljivo je za naše najveće dobro. Smatram da samo i isključivo to što “rodi” na nekoj biljci odnosno ono što biljka stvori kao plod – Čovek može da pojede ukoliko za tim uopšte oseti potrebu i želju.

Da se razumemo, još sam ja daleko od fizičkog poDpunog ostvarenja svega ovoga o čemu promišljam i pišem, ali koračam svakodnevno i konstantno tom stazom. I sa svakim novim korakom koji u tom smeru pravim oDkrivaju mi se nove i nove spoznaje. Svaku se trudim da usvojim i tako iz dana u dan dan ne gubim već delam. Korak po korak.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

Зашто дангубим?

Latinica

Дан-губим, зашто, стварно губим дан?

То, такозвано, линеарно време, а заиста, једино време за које сам до скоро знао – јер тако је требало да буде. Ок, значи, имамо време које проводимо и то време ми зовемо живот. И сад, управо то време се манифестује у нашем животу као дан по дан. А ја губим дан – што значи  дубим живот!!! Зашто?

Јесмо ли тако програмирани да бисмо били “забављени” како не бисмо промишљали о ономе о чему можемо а то је стварање!!!

Стварање светова нових ако то пожелимо!!!

Одакле ми то? Па није ли нас Бог створио по својој слици и прилици и дао нам се оно што и сам има? Шта? Мислите да нам није дао све што има? Да ли је то могуће? Ако је он родитељ, промислимо и ми са тог аспекта. Да ли бисте ви вољеном детету свом ускратили ишта од свега што сами имате? Љубоморно чувате нешто и скривате од сопственог детета? Не верујем да је то могуће.

 

То су само моја промишљања. Промислимо сви и својом логиком потражимо одговоре у себи јер ту се сви одговори и сва питања налазе. Дубоко у себи пронађимо одговоре на свако питање које нам се изроди у мислима јер није нам се оно без разлога појавило у глави?

 

Животно важна питања, о њима говорим. Не о томе шта ћемо јести за ручак.

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

 

Zašto dangubim?

Dan-gubim, zašto, stvarno gubim dan?

To, takozvano, linearno vreme, a zaista, jedino vreme za koje sam do skoro znao – jer tako je trebalo da bude. Ok, znači, imamo vreme koje provodimo i to vreme mi zovemo život. I sad, upravo to vreme se manifestuje u našem životu kao dan po dan. A ja gubim dan – što znači dubim život!!! Zašto?

Jesmo li tako programirani da bismo bili “zabavljeni” kako ne bismo promišljali o onome o čemu možemo a to je stvaranje!!!

 

Stvaranje svetova novih ako to poželimo!!!

Odakle mi to? Pa nije li nas Bog stvorio po svojoj slici i prilici i dao nam se ono što i sam ima? Šta? Mislite da nam nije dao sve što ima? Da li je to moguće? Ako je on roditelj, promislimo i mi sa tog aspekta. Da li biste vi voljenom detetu svom uskratili išta od svega što sami imate? Ljubomorno čuvate nešto i skrivate od sopstvenog deteta? Ne verujem da je to moguće.

To su samo moja promišljanja. Promislimo svi i svojom logikom potražimo odgovore u sebi jer tu se svi odgovori i sva pitanja nalaze. Duboko u sebi pronađimo odgovore na svako pitanje koje nam se izrodi u mislima jer nije nam se ono bez razloga pojavilo u glavi?

Životno važna pitanja, o njima govorim. Ne o tome šta ćemo jesti za ručak.

 

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

 

ЧОВЕК

Latinica

Човек. Зашто су четири Човека а пет и више људи? Сматрам да је то још једна превара како бисмо се одвојили од Човека. Где је логика да је 4 Човека а 5 људи? Људ, то је израз који нема значење, бар га ја не знам. А, шта ако је то израз који означава неког ко НИЈЕ Човек? 

Људ у односу на Човек? Промислимо.

 

Да ли је, можда, људ у ствари љут? Па смо зато, када нас је више од 4, љути? Или, чим нас је више од 4 ПОСТАЈЕМО ЉУТИ? Промислимо.

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

ČOVEK

Čovek. Zašto su četiri Čoveka a pet i više ljudi? Smatram da je to još jedna prevara kako bismo se odvojili od Čoveka. Gde je logika da je 4 Čoveka a 5 ljudi? Ljud, to je izraz koji nema značenje, bar ga ja ne znam. A, šta ako je to izraz koji označava nekog ko NIJE Čovek?

Ljud u odnosu na Čovek? Promislimo.

Da li je, možda, ljud u stvari, ljut? Pa smo zato, kada nas je više od 4, ljuti? Ili, čim nas je više od 4 POSTAJEMO LjUTI? Promislimo.

 

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo