Основне животне потребе Човека

Latinica

17.01.2022. У 05:22

Ваздух је чист и хранећи нас. Све оно што је раније доприносило онечишћавању ваздуха сада је промењено у корист очишћења ваздуха без којег живот Човека у телу земаљском није могућ.

Прва потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот најкраћи: Ваздух, чист, здрав, хранећи, исцељујући за Човека.

Друга потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот најкраћи иако је прва потреба задовољена: Вода, чиста, здрава, хранећа, исцељујућа за Човека.

Трећа потреба живота на земљи у телу које иммо је она без које је живот најкраћи иако су прве две потребе задовољене: сан, миран, спокојан, целовит, окрепљујућ, исцељујућ за Човека.

Четврта потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот најкраћи иако су прве три потребе задовољене: Храна здрава, окрепљујућа, исцељујућа за Човека.

Пета потреба живота на земљи у телу које имамо је она без које је живот небезбедан иако су прве четири потребе задовољене: склониште које нам омогућава задовољавање основних преДпоставки живота као таквог.

И ту, сада, можемо да застанемо и да кажемо да, када су те основне потребе живота на земљи у телу које имамо задовољене, Човек може да живи, тачније, да преживи на земљи колико год хоће. Све остало је надоградња.

Такав закључак можемо извести и доказати његову истинитост на основу једноставног преживљавања тела које нам је дато да у њему боравимо на земљи. Од новорођеног Човека до умируће старине, тело које нам је дато можемо спровести уколико нам је задовољено првих пет потреба које сам описао.

И, онда шта?

Када су ових пет потреба живота задовољене, ми преживљавамо безбедно. Кључна реч коју сам овде употребио је преЖивљавање а не Живот. Разлика је суштинска.

Свако јутро када се пробудим, сетим се свега што мој Живот као такав креира у том наступајућем дану. И могу га преЖивети као и досадашње дане које сам преЖивљавао.

Веза са природом чистом, здравом, окрепљујућом, хранећом, исцељујућом за Човека јесте шеста (или прва) потреба живота коју лако можемо пренебрегнути уколико нисмо свесни свог окружења. Заправо то је веза са земљом на којој живимо, и због које нам је дато ово тело у којем се налазимо.

Веза са природом може бити и механичка, несвесна а ипак испуњена (механички, несвесно и до неког степена), јер сви ми се физички на земљи налазимо и не умемо у свом телу са ње далеко и на дуже време да одемо.

Мене окупира мисао о разлогу због којег сам заправо ту, на земљи, дошао да будем у телу које ми је дато.

Разлог, односно сврха живота јесте седма од основних седам потреба живота. Али суштински она је прва јер управо ради ње смо и дошли у ово тело на ову земљу како бисмо живели да бимо ту сврху иЗпунили.

17.01.2022. У 06:02

Шта је Човек који је живео живот задовољавајући својих пет потреба живота и шесту несвесно, заправо урадио? ПреЖивео живот од рођења до смрти без да је разлог из којег је овде дошао – испунио. Која је онда поента његовог живљења?
Само промишљам наглас и записујем своје промишљање. Знам да вас је много који ћете се са мном сложити читајући ове редове. Такође знам да је још увек веома велики број живећих у својим телима браће и сестара наших који не да се са овим неће сложити, већ ове речи до њих још увек нису и неће стићи.

Но, ја сада пишем вама који читате, а о осталима ћемо неком другом приликом.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Osnovne životne potrebe Čoveka

17.01.2022. U 05:22

Vazduh je čist i hraneći nas. Sve ono što je ranije doprinosilo onečišćavanju vazduha sada je promenjeno u korist očišćenja vazduha bez kojeg život Čoveka u telu zemaljskom nije moguć.

Prva potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život najkraći: Vazduh, čist, zdrav, hraneći, isceljujući za Čoveka.

Druga potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život najkraći iako je prva potreba zadovoljena: Voda, čista, zdrava, hraneća, isceljujuća za Čoveka.

Treća potreba života na zemlji u telu koje immo je ona bez koje je život najkraći iako su prve dve potrebe zadovoljene: san, miran, spokojan, celovit, okrepljujuć, isceljujuć za Čoveka.

Četvrta potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život najkraći iako su prve tri potrebe zadovoljene: Hrana zdrava, okrepljujuća, isceljujuća za Čoveka.

Peta potreba života na zemlji u telu koje imamo je ona bez koje je život nebezbedan iako su prve četiri potrebe zadovoljene: sklonište koje nam omogućava zadovoljavanje osnovnih preDpostavki života kao takvog.

I tu, sada, možemo da zastanemo i da kažemo da, kada su te osnovne potrebe života na zemlji u telu koje imamo zadovoljene, Čovek može da živi tačnije da preživi na zemlji koliko god hoće. Sve ostalo je nadogradnja.

Takav zaključak možemo izvesti i dokazati njegovu istinitost na osnovu jednostavnog preživljavanja tela koje nam je dato da u njemu boravimo na zemlji. Od novorođenog Čoveka do umiruće starine, telo koje nam je dato možemo sprovesti ukoliko nam je zadovoljeno prvih pet potreba koje sam opisao.

I, onda šta?

Kada su ovih pet potreba života zadovoljene, mi preživljavamo bezbedno. Ključna reč koju sam ovde upotrebio je preŽivljavanje a ne Život. Razlika je suštinska.

Svako jutro kada se probudim, setim se svega što moj Život kao takav kreira u tom nastupajućem danu. I mogu ga preŽiveti kao i dosadašnje dane koje sam preŽivljavao.

Veza sa prirodom čistom, zdravom, okrepljujućom, hranećom, isceljujućom za Čoveka jeste šesta (ili prva) potreba života koju lako možemo prenebregnuti ukoliko nismo svesni svog okruženja. Zapravo to je veza sa zemljom na kojoj živimo, i zbog koje nam je dato ovo telo u kojem se nalazimo.

Veza sa prirodom može biti i mehanička, nesvesna a ipak ispunjena (mehanički, nesvesno i do nekog stepena), jer svi mi se fizički na zemlji nalazimo i ne umemo u svom telu sa nje daleko i na duže vreme da odemo.

Mene okupira misao o razlogu zbog kojeg sam zapravo tu, na zemlji, došao da budem u telu koje mi je dato.

Razlog, odnosno svrha života jeste sedma od osnovnih sedam potreba života. Ali suštinski ona je prva jer, upravo radi nje smo i došli u ovo telo na ovu zemlju kako bismo živeli da bimo tu svrhu iZpunili.

17.01.2022. U 06:02

Šta je Čovek koji je živeo život zadovoljavajući svojih pet potreba života i šestu nesvesno, zapravo uradio? PreŽiveo život od rođenja do smrti bez da je razlog iz kojeg je ovde došao – ispunio. Koja je onda poenta njegovog življenja?
Samo promišljam naglas i zapisujem svoje promišljanje. Znam da vas je mnogo koji ćete se sa mnom složiti čitajući ove redove. Takođe znam da je još uvek veoma veliki broj živećih u svojim telima braće i sestara naših koji ne da se sa ovim neće složiti, već ove reči do njih još uvek nisu i neće stići.

No, ja sada pišem vama koji čitate, a o ostalima ćemo nekom drugom prilikom.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

DANAS SE SVE PROMENILO

Latinica

16.01.2022. У 08:43

ДАНАС СЕ СВЕ ПРОМЕНИЛО И СВЕ ЈЕ ДОШЛО НА СВОЈЕ.

Пробудили смо се. Сви. Све остало је било лако довести до Раја на Земљи, онаквог какав нам је и намењен. Сада ћу вам описати само начин на који се све догађало хронолошки од овог момента надање не упуштајући се у догађања која су овом буђењу предходила и захваљујући којима смо се и пробудили.

Дакле, пробудили смо се. Сви. Одједном смо знали шта да чинимо и шта да не чинимо. Једноставно. Свако је са своје позиције почео да дела у смеру осварења Раја у својој околини. Редом:

Моментално су сви пушачи угасили своје последње цигарете и одложили их на посебно место заједно са опушцима и непопушеним и непродатим и неотрвореним паклама. А у фабрикама истих је престала производња и снабдевање продавница и у продавницама је престала продаја.

Моментално су сви угасили своје аутомобиле и кључеве одложили заједно са својим аутомобилима на места са којих ће их лагодно однети и пренети на рециклажу материјала о чему ћемо сви накнадно добити обавештење где, кад и како да учинимо.

Све нафтне индустрије као и бушотине су престале са радом истог трена. Заправо све је престало са радом, и оно што производи и оно што троши досадашњу познату енергију.

Освестили смо да постоји енергија у свакоме од нас и да свако може да је прими уколико му је енергија потребна од сваког живог бића на планети директно, уколико само са Љубављу енергију затражи.

Заправо је Љубав енергија најснажнија и најпотребнија свакоме и самом Љубављу када енергију тражимо, ми је заправо дајемо и себи и ономе од кога је тражисмо. Тако је једноставно.

Са Љубављу смо гледали једни друге, сви смо одједном потрчали једни другима у сусрет како бисмо овај тренутак живота провели Заједно. Они којима није баш било најјасније шта нам се управо догодило, постављали су наглас питања и добијали су одговоре. Сви смо све знали Заједно.

Љубав. Једна реч, једно осећање, једино што је важно. Само једноставно Љубав. За свакога, свакоме у сваком тренутку времена. Увек. Сада.

Удахнули смо пуним плућима ваздух који је одједном постао чист и хранећи. Да , ваздух нам је моментално постао храна. Извор енергије које нисмо до сада ни били свесни. Воду смо захватили из првог воденог тока или језера најближег себи. Вода је моментално постала кристално чиста и из ње смо добијали неопходну енергију и материју за сопствени живот и исцељење које је код сваког наступило истог трена.

Сви смо у моменту осетили апсолутно здравље и снагу у својим телима, исправили смо своје држање тела, осмех нам са лица није силазио јер је одражавао унутрашње стање среће, радости, благодети, Љубави свакога према свем животу посвуда.

Одједном су нам и све животиње пришле на удаљеност од само неколико корака и чекале да их погледом или покретом руке једну по једну позовемо себи како бисмо им показали своју Љубав и радост Заједничког живота једних са другима. Стрпљиво је свака сачекала свој ред да буде позвана како би и она нама своју Љубав изказала.

Тај је тренутак трајао онолико колико нам је свима било потребно да се добро одморимо, нахранимо и исцелимо од свег живота дотадашњег који нас је морио. Сада је, међутим, било све одједном на свом месту у нашим срцима, Душама, главама. Свима нам је све било кристално јасно. И шта се догодило и шта нам је надаље чинити.

Када је тај тренутак прошао, полако је свако од нас кренуо у свом окружењу да чисти физички сваки детаљ. Сва прљавштина састављена од свега што смо до тада користили у сврху имитације живота нам је кристално јасно била показана и знали смо шта да урадимо са њом.

Пластику коришћену смо одвајали на посебна места за њу предвиђена, гвожђе на другу, гориво на трећу, остале материјале на четврту. Баш као да смо све припремали за рециклажу, а о томе шта ћемо са тим надаље чинити уопште нисмо ни размишљали, једноставно смо знали на који начин да то поново вратимо животу планете која нам је све то изворно и дала.

Када смо завршили то основно чишћење своје најближе околине, кренули смо једни код других и на најближа места заједничког окупљања која су нам до тада била позната и важна и ту смо запевали и заиграли док су свирачи своје инструменте донели и спонтано засвирали најдивнију музику коју су наше Душе и Срца осећала дубоко унутар себе.

Једноставно смо сви знали те тонове, и речи које смо запевали излазиле су из дубине Душа наших и срца, искрено.

Радост игре, песме, смеха и Љубави хранио нас је додатно и мудрошћу те је свако од нас након тога знао шта даље.

Кренули смо у чишћење својих “радних” места, шта је коме радно место било. Неки ка својим фабрикама које су сада постала места стварања новог, чистог ђубрива и семења разног биља које ћемо ставити у земљу како би биљке нарасле оне које у свом окружењу за себе желимо.

На селима су се одржали први сабори где је моментално договорено на који ће се начин земља прерасподелити тако да сваки домаћин у околини своје куће има свој хектар земље на којем ће своје имање организовати на начин како то њему највише одговара засадивши све оно што жели да једе икада у току године.

Они који своју земљу нису имали а пожежели су да на њој живе окупили су се у градовима и чекали вести из којег села има имања на расподелу за њих. За све је било довољно места тамо где су желели да буду и живе.

Они којима идеја живота на свом имању још увек није била примамљива или о томе нису ни могли да промисле јер једноставно такво искуство у дотадашњем животу нису имали, били су позвани из своје најближе околине да дођу у села и да виде како тамо живот изгледа те да тада одлуче какав живот надаље и где желе да живе.

Свима је било довољно времена да се о свему обавесте и поразмисле шта желе и на који начин. Свако се латио онога што највише воли да ствара и свакоме је било једноставно да ствара то што уме да ствара.

наставак следи.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

DANAS SE SVE PROMENILO

16.01.2022. U 08:43
DANAS SE SVE PROMENILO I SVE JE DOŠLO NA SVOJE.

Probudili smo se. Svi. Sve ostalo je bilo lako dovesti do Raja na Zemlji, onakvog kakav nam je i namenjen. Sada ću vam opisati samo način na koji se sve događalo hronološki od ovog momenta nadanje ne upuštajući se u događanja koja su ovom buđenju predhodila i zahvaljujući kojima smo se i probudili.

Dakle, probudili smo se. Svi. Odjednom smo znali šta da činimo i šta da ne činimo. Jednostavno. Svako je sa svoje pozicije počeo da dela u smeru osvarenja Raja u svojoj okolini. Redom:

Momentalno su svi pušači ugasili svoje poslednje cigarete i odložili ih na posebno mesto zajedno sa opušcima i nepopušenim i neprodatim i neotrvorenim paklama. A u fabrikama istih je prestala proizvodnja i snabdevanje prodavnica i u prodavnicama je prestala prodaja.

Momentalno su svi ugasili svoje automobile i ključeve odložili zajedno sa svojim automobilima na mesta sa kojih će ih lagodno odneti i preneti na reciklažu materijala o čemu ćemo svi naknadno dobiti obaveštenje gde, kad i kako da učinimo.

Sve naftne industrije kao i bušotine su prestale sa radom istog trena. Zapravo sve je prestalo sa radom, i ono što proizvodi i ono što troši dosadašnju poznatu energiju.

Osvestili smo da postoji energija u svakome od nas i da svako može da je primi ukoliko mu je energija potrebna od svakog živog bića na planeti direktno, ukoliko samo sa Ljubavlju energiju zatraži.

Zapravo je Ljubav energija najsnažnija i najpotrebnija svakome i samom Ljubavlju kada energiju tražimo, mi je zapravo dajemo i sebi i onome od koga je tražismo. Tako je jednostavno.

Sa Ljubavlju smo gledali jedni druge, svi smo odjednom potrčali jedni drugima u susret kako bismo ovaj trenutak života proveli Zajedno. Oni kojima nije baš bilo najjasnije šta nam se upravo dogodilo, postavljali su naglas pitanja i dobijali su odgovore. Svi smo sve znali Zajedno.

Ljubav. Jedna reč, jedno osećanje, jedino što je važno. Samo jednostavno Ljubav. Za svakoga, svakome u svakom trenutku vremena. Uvek. Sada.

Udahnuli smo punim plućima vazduh koji je odjednom postao čist i hraneći. Da , vazduh nam je momentalno postao hrana. Izvor energije koje nismo do sada ni bili svesni. Vodu smo zahvatili iz prvog vodenog toka ili jezera najbližeg sebi. Voda je momentalno postala kristalno čista i iz nje smo dobijali neophodnu energiju i materiju za sopstveni život i isceljenje koje je kod svakog nastupilo istog trena.

Svi smo u momentu osetili apsolutno zdravlje i snagu u svojim telima, ispravili smo svoje držanje tela, osmeh nam sa lica nije silazio jer je odražavao unutrašnje stanje sreće, radosti, blagodeti, Ljubavi svakoga prema svem životu posvuda.

Odjednom su nam i sve životinje prišle na udaljenost od samo nekoliko koraka i čekale da ih pogledom ili pokretom ruke jednu po jednu pozovemo sebi kako bismo im pokazali svoju Ljubav i radost Zajedničkog života jednih sa drugima. Strpljivo je svaka sačekala svoj red da bude pozvana kako bi i ona nama svoju Ljubav izkazala.

Taj je trenutak trajao onoliko koliko nam je svima bilo potrebno da se dobro odmorimo, nahranimo i iscelimo od sveg života dotadašnjeg koji nas je morio. Sada je, međutim, bilo sve odjednom na svom mestu u našim srcima, Dušama, glavama. Svima nam je sve bilo kristalno jasno. I šta se dogodilo i šta nam je nadalje činiti.

Kada je taj trenutak prošao, polako je svako od nas krenuo u svom okruženju da čisti fizički svaki detalj. Sva prljavština sastavljena od svega što smo do tada koristili u svrhu imitacije života nam je kristalno jasno bila pokazana i znali smo šta da uradimo sa njom.

Plastiku korišćenu smo odvajali na posebna mesta za nju predviđena, gvožđe na drugu, gorivo na treću, ostale materijale na četvrtu. Baš kao da smo sve pripremali za reciklažu, a o tome šta ćemo sa tim nadalje činiti uopšte nismo ni razmišljali, jednostavno smo znali na koji način da to ponovo vratimo životu planete koja nam je sve to izvorno i dala.

Kada smo završili to osnovno čišćenje svoje najbliže okoline, krenuli smo jedni kod drugih i na najbliža mesta zajedničkog okupljanja koja su nam do tada bila poznata i važna i tu smo zapevali i zaigrali dok su svirači svoje instrumente doneli i spontano zasvirali najdivniju muziku koju su naše Duše i Srca osećala duboko unutar sebe.

Jednostavno smo svi znali te tonove, i reči koje smo zapevali izlazile su iz dubine Duša naših i srca, iskreno.
Radost igre, pesme, smeha i Ljubavi hranio nas je dodatno i mudrošću te je svako od nas nakon toga znao šta dalje.

Krenuli smo u čišćenje svojih “radnih” mesta, šta je kome radno mesto bilo. Neki ka svojim fabrikama koje su sada postala mesta stvaranja novog, čistog đubriva i semenja raznog bilja koje ćemo staviti u zemlju kako bi biljke narasle one koje u svom okruženju za sebe želimo.

Na selima su se održali prvi sabori gde je momentalno dogovoreno na koji će se način zemlja preraspodeliti tako da svaki domaćin u okolini svoje kuće ima svoj hektar zemlje na kojem će svoje imanje organizovati na način kako to njemu najviše odgovara zasadivši sve ono što želi da jede ikada u toku godine.

Oni koji svoju zemlju nisu imali a požeželi su da na njoj žive okupili su se u gradovima i čekali vesti iz kojeg sela ima imanja na raspodelu za njih. Za sve je bilo dovoljno mesta tamo gde su želeli da budu i žive.

Oni kojima ideja života na svom imanju još uvek nije bila primamljiva ili o tome nisu ni mogli da promisle jer jednostavno takvo iskustvo u dotadašnjem životu nisu imali, bili su pozvani iz svoje najbliže okoline da dođu u sela i da vide kako tamo život izgleda te da tada odluče kakav život nadalje i gde žele da žive.

Svima je bilo dovoljno vremena da se o svemu obaveste i porazmisle šta žele i na koji način. Svako se latio onoga što najviše voli da stvara i svakome je bilo jednostavno da stvara to što ume da stvara.

nastavak sledi…

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

 

 

Шта је суштина живота Човековог?

Latinica

8/172

“ – Бог је Човека створио беЗсмртним, и само три услова за то треба иЗпунити

Прво: створити пространство живо које би привлачило к себи Човека, и коме би тежио Човек.

Друго: на Земљи мора да живи макар један Човек, са Добротом и Љубављу мислећи о теби.

Треће: никада не дозволити себи мисао о томе да те смрт може задесити, и то је изузетно важно… чак иако старији Човек, по земаљском поимању, истроши своје тело и лежи на самртној постељи, а не мисли о смрти већ замишља живот свој у њиме створеном живом пространству, родиће се изнова – такав је закон Васељене. Она не може допустити да умре мисао која ствара живот…

 

8/181… – Дивно, Анастасија! Значи, када људи, следећи Божански програм, среде целу Земљу, имаће могућност да насељавају друге планете?

• Свакако. Иначе је само постојање планета весељенских беЗсмислено. А код Њега све има големи смисао. Љубав двоје, визија у Љубави рођена, кадра је да живот удахне било којој планети.”

 

Стварање Заједничко са Богом и радост заједничка од посматрања створеног. То је суштина живота. Зато свако од нас исконски у себи носи порив да нешто направи, створи рукама својим. Надахнут осећањима која у себи носи, сваки Човек, ослобођен од “рада за новац да би живео” када се добро од досадашњег живота одмори, има порив ка стварању нечега својим рукама, тачније прво својим мислима, а онда и рукама. То је у нама од увек. И за увек. Нити смо то бирали нити можемо да изаберемо да тако не буде, значи у нама се, дубоко усађена, налази потреба за стварањем.

 

Стално постављам питање: Шта је суштина живота Човековог. Сигуран сам да рађање да бисмо били укалупљени кроз васпитавање и школство, зарад рада због новца који нам је потребан да бисмо живели – и у међувремену рађање деце као нових робова истог тог система – није сврха живота због које смо створени и живимо. Заиста живимо, а не: будимо се и док смо се окренули већ је време за спавање односно већ смо стари да бисмо ишта учинили јер немоћно је остарело тело наше за било какву акцију – нема снаге. Уз само пар тренутака које у животу доживимо који нам радост велику стварају. И, то је то! Ма, важи! Како да не!

 

Од када за себе знам, питање једно једино у мом срцу постоји и не иЗчезава: Шта је сврха живота? Шта је суштина живота који живимо?

Још увек нисам сигуран да сам одговор дао сам себи, али му назирем обрисе кроз маглу живота какав у међувремену живим. Рече мени моја драга неки дан како ја живим у књигама! Па, на неки начин то може и тако да се каже. Али ја не живим у књигама, ја се трудим да у књигама мудрости Анастасијиних прочитано у стварност своју преобразим. Свакога дана дајем све од себе да тако буде и да тако учиним. 

Све то ја се трудим свим срцем да остварим уз свакодневни живот који подразумева промишљање о конкретним корацима свакодневним које предузимам како бих и свакодневни живот живео, сваког секунда, а уз то све време мислима својим стварам реалност коју желим да живим. У свему томе, “тренутно реално стање” се на сваки могући начин труди да ме оповргне у мојим мислима и мисленом стварању. Зато ми она и каже како ја живим у књигама и како јој још ништа нисам показао!

 

То ме је заболело и боли сваки пут када се те реченице њене сетим. Како не видиш да се трудим и ја да то све научим и применим! Како не видиш, говорим јој очима својим, без гласа. Како не видиш?

Ти си моје све! Не желим и не долази у обзир да свој пут ходим без тебе. Зато те молим, што пре се освести како бисмо заједно стварали много брже и снажније, не могу сам. Не може више моја мисао са твојом да се сукоби. Зато материјализација и каска. Када бисмо заједно удружили снагу мисли наших у исту слику, ти и ја само, уз Божију помоћ, материјализација би била моментална. И биће. Знам. Осећам. Решено је! Тако јесте! 

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Šta je suština života Čovekovog?

 

8/172

“ – Bog je Čoveka stvorio beZsmrtnim, i samo tri uslova za to treba iZpuniti

Prvo: stvoriti prostranstvo živo koje bi privlačilo k sebi Čoveka, i kome bi težio Čovek.

Drugo: na Zemlji mora da živi makar jedan Čovek, sa Dobrotom i Ljubavlju misleći o tebi.

Treće: nikada ne dozvoliti sebi misao o tome da te smrt može zadesiti, i to je izuzetno važno… čak iako stariji Čovek, po zemaljskom poimanju, istroši svoje telo i leži na samrtnoj postelji, a ne misli o smrti već zamišlja život svoj u njime stvorenom živom prostranstvu, rodiće se iznova – takav je zakon Vaseljene. Ona ne može dopustiti da umre misao koja stvara život…

8/181… – Divno, Anastasija! Znači, kada ljudi, sledeći Božanski program, srede celu Zemlju, imaće mogućnost da naseljavaju druge planete?

Svakako. Inače je samo postojanje planeta veseljenskih beZsmisleno. A kod Njega sve ima golemi smisao. Ljubav dvoje, vizija u Ljubavi rođena, kadra je da život udahne bilo kojoj planeti.”

 

Stvaranje Zajedničko sa Bogom i radost zajednička od posmatranja stvorenog. To je suština života. Zato svako od nas iskonski u sebi nosi poriv da nešto napravi, stvori rukama svojim. Nadahnut osećanjima koja u sebi nosi, svaki Čovek, oslobođen od “rada za novac da bi živeo” kada se dobro od dosadašnjeg života odmori, ima poriv ka stvaranju nečega svojim rukama, tačnije prvo svojim mislima, a onda i rukama. To je u nama od uvek. I za uvek. Niti smo to birali niti možemo da izaberemo da tako ne bude, znači u nama se, duboko usađena, nalazi potreba za stvaranjem.

Stalno postavljam pitanje: Šta je suština života Čovekovog. Siguran sam da rađanje da bismo bili ukalupljeni kroz vaspitavanje i školstvo, zarad rada zbog novca koji nam je potreban da bismo živeli – i u međuvremenu rađanje dece kao novih robova istog tog sistema – nije svrha života zbog koje smo stvoreni i živimo. Zaista živimo, a ne: budimo se i dok smo se okrenuli već je vreme za spavanje odnosno već smo stari da bismo išta učinili jer nemoćno je ostarelo telo naše za bilo kakvu akciju – nema snage. Uz samo par trenutaka koje u životu doživimo koji nam radost veliku stvaraju. I, to je to! Ma, važi! Kako da ne!

Od kada za sebe znam, pitanje jedno jedino u mom srcu postoji i ne iZčezava: Šta je svrha života? Šta je suština života koji živimo?

Još uvek nisam siguran da sam odgovor dao sam sebi, ali mu nazirem obrise kroz maglu života kakav u međuvremenu živim. Reče meni moja draga neki dan kako ja živim u knjigama! Pa, na neki način to može i tako da se kaže. Ali ja ne živim u knjigama, ja se trudim da u knjigama mudrosti Anastasijinih pročitano u stvarnost svoju preobrazim. Svakoga dana dajem sve od sebe da tako bude i da tako učinim.

Sve to ja se trudim svim srcem da ostvarim uz svakodnevni život koji podrazumeva promišljanje o konkretnim koracima svakodnevnim koje preduzimam kako bih i svakodnevni život živeo, svakog sekunda, a uz to sve vreme mislima svojim stvaram realnost koju želim da živim. U svemu tome, “trenutno realno stanje” se na svaki mogući način trudi da me opovrgne u mojim mislima i mislenom stvaranju. Zato mi ona i kaže kako ja živim u knjigama i kako joj još ništa nisam pokazao!

To me je zabolelo i boli svaki put kada se te rečenice njene setim. Kako ne vidiš da se trudim i ja da to sve naučim i primenim! Kako ne vidiš, govorim joj očima svojim, bez glasa. Kako ne vidiš?

Ti si moje sve! Ne želim i ne dolazi u obzir da svoj put hodim bez tebe. Zato te molim, što pre se osvesti kako bismo zajedno stvarali mnogo brže i snažnije, ne mogu sam. Ne može više moja misao sa tvojom da se sukobi. Zato materijalizacija i kaska. Kada bismo zajedno udružili snagu misli naših u istu sliku, ti i ja samo, uz Božiju pomoć, materijalizacija bi bila momentalna. I biće. Znam. Osećam. Rešeno je! Tako jeste!

 

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

„Можда сам сањар али нисам једини“. Ленон.

Latinica

Како Ленон каже у песми Imagine:

“ You may say I am a dreamer, but I’m not the only one,

I hope someday you’ll join us and the world will be as one!!!“

 

Можда звучим као да пишем фантастику, али, све што нам је дато да замислимо, то у Стварност можемо да преобразимо. Живот нам је зато дат, да будемо налик Творцу који је створио и нас по свом обличју. Може ли Родитељ за своје дете да пожели ишта мање од онога што и сам има? 

Понављам: све што можемо, све што нам је дато да замислимо, то у Стварност можемо да преобразимо. То је наша могућност:

Да Заједнички са Створитељем који је у нама својим делом а сваки део је исти као цео оригинал, Стварамо, и да се Заједно радујемо посматрајући Створено.

А ја могу да замислим живот за све живуће посвуда такав какав свако за себе може да пожели. На тај начин је све и свако задовољан и Ствара у складу са сопственим бићем. Стога је све и свако задовољан, радостан, срећан, благословен, у благостању живећи. У Заједништву и складу са свим живућим посвуда.

Обзиром да ја то могу да замислим и замишљам, то се неизоставно догађа. А пошто нисам једини, дошао је дан да се и други придруже који исто виде, и свет управо бива и јесте као ЈЕДАН.

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило
http://www.hektarzemlje.com

„Možda sam sanjar ali nisam jedini“. Lenon.

Kako Lenon kaže u pesmi Imagine:

“ You may say I am a dreamer, but I’m not the only one,

I hope someday you’ll join us and the world will be as one!!!“

Možda zvučim kao da pišem fantastiku, ali, sve što nam je dato da zamislimo, to u Stvarnost možemo da preobrazimo. Život nam je zato dat, da budemo nalik Tvorcu koji je stvorio i nas po svom obličju. Može li Roditelj za svoje dete da poželi išta manje od onoga što i sam ima?

Ponavljam: sve što možemo, sve što nam je dato da zamislimo, to u Stvarnost možemo da preobrazimo. To je naša mogućnost:

Da Zajednički sa Stvoriteljem koji je u nama svojim delom a svaki deo je isti kao ceo original, Stvaramo, i da se Zajedno radujemo posmatrajući Stvoreno.

A ja mogu da zamislim život za sve živuće posvuda takav kakav svako za sebe može da poželi. Na taj način je sve i svako zadovoljan i Stvara u skladu sa sopstvenim bićem. Stoga je sve i svako zadovoljan, radostan, srećan, blagosloven, u blagostanju živeći. U Zajedništvu i skladu sa svim živućim posvuda.

Obzirom da ja to mogu da zamislim i zamišljam, to se neizostavno događa. A pošto nisam jedini, došao je dan da se i drugi pridruže koji isto vide, i svet upravo biva i jeste kao JEDAN.

 

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo
http://www.hektarzemlje.com