Шта су то Светле мисли

Latinica

Шта су то Светле мисли? То су мисли о Светлом, ма када створене Човеком. Отприлике би то могла да буде дефиниција. Мада, сматрам да је израз много комплекснији, али, за сада, да се задовољимо овим.

Мисли о Добру, о Светлом, за свако живуће биће ма када и ма где створено. “Ако је за највеће добро свег живота посвуда” кажу неки Изворни Аустралци аутору књиге Тихи Зов Аустралије.

Дакле, када замишљам живот за себе, онакав какав сам свестан да желим да живим, увек уз своју жељу додам и најважнију суштину: Ако је то за моје највеће Добро и за највеће Добро свег живота посвуда. Свестан да, можда, немам баш увек најбољи преглед целокупне ситуације те из тог разлога можда мислим да нешто јесте за мене Добро. Међутим, ако није истовремено и за највеће Добро свег живота посвуда, онда то и не треба да се у Стварност преобрази.

Свест о томе да је мој поглед, тачније, позиција или угао посматрања, веома приземан јер сам “висок” телесно само око 165 сантиметара. Дакле, при Земљи сам, близу. Уколико бих могао целокупна тренутна догађања на целој Земљи, или још шире од тога, посвуда, да сагледам из удаљеније позиције и да видим целокупну слику, сигурно да бих много брже и лакше могао да разумем зашто се управо на овај начин све догађа.

Међутим, такође сматрам, да ми ту перспективу немамо са разлогом. Можда је разлог учење, можда је разлог вера без доказа, можда је разлог свест о ономе и онима које не могу телесним очима да видим и телесним ушима да чујем, али постоје око мене. Сигуран сам да веома Добар разлог постоји и зато се препуштам.

Препуштам се свему што ме је створило баш оваквог и баш овде и баш сада. Препуштам се јер сам сигуран у Творчеву промисао, па и по цену тога да се догађања мени лично не допадају таква каква се одвијају. Сврха њиховог постојања апсолутно постоји, можда и из разлога да учинимо нешто. Да се освестимо. Да применимо своја знања и могућности или да их се макар поново сетимо. Да се сетимо због чега смо овде.

Одавно сам у неколико различитих мудрих књига прочитао следеће реченице као целину. Вероватно ћу парафразирати, али и у тим књигама нису увек баш идентичне. Зато не наводим извор јер их има више и помало су различити. Но, суштина им је иста.

Оно што ме је одушевило јесте када сам пре 14 година те исте речи прочитао у капели свете Петке на Калемегдану. Спој источњачке и западњачке мудрости на таквом месту ме је оборио с’ ногу, како се каже.

 

Дакле:

 

“ Боже, дај ми смирености да прихватим ствари које не могу да променим,

  Храбрости, да променим оне које могу, и

  Мудрости, да Увек умем да их разликујем”

 

У мом животу то практично изгледа и звучи овако:

 

Када се нађем у неком животном изазову који ми се не допада, ја учиним све оно што је у мојој моћи да то променим, са тим да кажем себи: 

АКО ЈЕ ТО ЗА МОЈЕ НАЈВЕЋЕ ДОБРО И ЗА НАЈВЕЋЕ ДОБРО СВЕГ ЖИВОТА ПОСВУДА.

Ако није у мојој моћи да било шта учиним по том питању, онда кажем: 

ОК. ДА ВИДИМ ЧЕМУ ОВО ИМА ДА МЕ НАУЧИ.

И пустим. 

 

Раније кроз живот читајући ове речи у различитим животним ситуацијама, различито сам их и разумео и примењивао, или их се само присећао, са сетом.

Од када сам пре 8 година пронашао и технику која је за мене најидеалнија, примењујући је, почео сам и практично, управо ове речи да примењујем у буквалном смислу. То је некако последица свеукупне мудрости коју сам временом стекао и примењујем.

 

Тај детаљ, ПРИМЕЊИВАЊА информација и истина сублимираних у мудрост коју сам до тада прикупио, мене разликује од многих који такође довољно информација у свом животу имају прикупљених, или освешћених, али их не ПРИМЕЊУЈУ.

 

Дакле, кључ у мом случају јесте у пуштању. Када бих схватио да на нешто не могу да утичем, бар не физички, ја то пустим и препустим се да бих научио оно чему ме та ситуација и учи. Додуше, склон сам да својим мислима о Добру, о Највећем Добру за Сав Живот Посвуда, такође надаље утичем на догађања, али и тада, свесно, само и искључиво уколико то јесте за Највеће Добро свег живота посвуда. 

 

Ето то би била сублимирана мудрост у најкраће, коју желим да пренесем свима који ово читају. 

 

Свако од нас дубоко у себи има сачувана сва знања и мудрости који одувек постоје. Сетимо се. Када се сетимо, онда применимо. Делајмо. Уколико је то за Највеће Добро Свег Живота Посвуда.

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило
http://www.hektarzemlje.com

Šta su to Svetle misli?

Šta su to Svetle misli? To su misli o Svetlom, ma kada stvorene Čovekom. Otprilike bi to mogla da bude definicija. Mada, smatram da je izraz mnogo kompleksniji, ali, za sada, da se zadovoljimo ovim.

Misli o Dobru, o Svetlom, za svako živuće biće ma kada i ma gde stvoreno. “Ako je za najveće dobro sveg života posvuda” kažu neki Izvorni Australci autoru knjige Tihi Zov Australije.

Dakle, kada zamišljam život za sebe, onakav kakav sam svestan da želim da živim, uvek uz svoju želju dodam i najvažniju suštinu: Ako je to za moje najveće Dobro i za najveće Dobro sveg života posvuda. Svestan da, možda, nemam baš uvek najbolji pregled celokupne situacije te iz tog razloga možda mislim da nešto jeste za mene Dobro. Međutim, ako nije istovremeno i za najveće Dobro sveg života posvuda, onda to i ne treba da se u Stvarnost preobrazi.

Svest o tome da je moj pogled, tačnije, pozicija ili ugao posmatranja, veoma prizeman jer sam “visok” telesno samo oko 165 santimetara. Dakle, pri Zemlji sam, blizu. Ukoliko bih mogao celokupna trenutna događanja na celoj Zemlji, ili još šire od toga, posvuda, da sagledam iz udaljenije pozicije i da vidim celokupnu sliku, sigurno da bih mnogo brže i lakše mogao da razumem zašto se upravo na ovaj način sve događa.

Međutim, takođe smatram, da mi tu perspektivu nemamo sa razlogom. Možda je razlog učenje, možda je razlog vera bez dokaza, možda je razlog svest o onome i onima koje ne mogu telesnim očima da vidim i telesnim ušima da čujem, ali postoje oko mene. Siguran sam da veoma Dobar razlog postoji i zato se prepuštam.

Prepuštam se svemu što me je stvorilo baš ovakvog i baš ovde i baš sada. Prepuštam se jer sam siguran u Tvorčevu promisao, pa i po cenu toga da se događanja meni lično ne dopadaju takva kakva se odvijaju. Svrha njihovog postojanja apsolutno postoji, možda i iz razloga da učinimo nešto. Da se osvestimo. Da primenimo svoja znanja i mogućnosti ili da ih se makar ponovo setimo. Da se setimo zbog čega smo ovde.

Odavno sam u nekoliko različitih mudrih knjiga pročitao sledeće rečenice kao celinu. Verovatno ću parafrazirati, ali i u tim knjigama nisu uvek baš identične. Zato ne navodim izvor jer ih ima više i pomalo su različiti. No, suština im je ista.

Ono što me je oduševilo jeste kada sam pre 14 godina te iste reči pročitao u kapeli svete Petke na Kalemegdanu. Spoj istočnjačke i zapadnjačke mudrosti na takvom mestu me je oborio s’ nogu, kako se kaže.

Dakle:

“ Bože, daj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim,

Hrabrosti, da promenim one koje mogu, i

Mudrosti, da Uvek umem da ih razlikujem”

U mom životu to praktično izgleda i zvuči ovako:

Kada se nađem u nekom životnom izazovu koji mi se ne dopada, ja učinim sve ono što je u mojoj moći da to promenim, sa tim da kažem sebi:

AKO JE TO ZA MOJE NAJVEĆE DOBRO I ZA NAJVEĆE DOBRO SVEG ŽIVOTA POSVUDA.

Ako nije u mojoj moći da bilo šta učinim po tom pitanju, onda kažem:

OK. DA VIDIM ČEMU OVO IMA DA ME NAUČI.

I pustim.
Ranije kroz život čitajući ove reči u različitim životnim situacijama, različito sam ih i razumeo i primenjivao, ili ih se samo prisećao, sa setom.

Od kada sam pre 8 godina pronašao i tehniku koja je za mene najidealnija, primenjujući je, počeo sam i praktično, upravo ove reči da primenjujem u bukvalnom smislu. To je nekako posledica sveukupne mudrosti koju sam vremenom stekao i primenjujem.

Taj detalj, PRIMENjIVANjA informacija i istina sublimiranih u mudrost koju sam do tada prikupio, mene razlikuje od mnogih koji takođe dovoljno informacija u svom životu imaju prikupljenih, ili osvešćenih, ali ih ne PRIMENjUJU.

Dakle, ključ u mom slučaju jeste u puštanju. Kada bih shvatio da na nešto ne mogu da utičem, bar ne fizički, ja to pustim i prepustim se da bih naučio ono čemu me ta situacija i uči. Doduše, sklon sam da svojim mislima o Dobru, o Najvećem Dobru za Sav Život Posvuda, takođe nadalje utičem na događanja, ali i tada, svesno, samo i isključivo ukoliko to jeste za Najveće Dobro sveg života posvuda.

Eto to bi bila sublimirana mudrost u najkraće, koju želim da prenesem svima koji ovo čitaju.

Svako od nas duboko u sebi ima sačuvana sva znanja i mudrosti koji oduvek postoje. Setimo se. Kada se setimo, onda primenimo. Delajmo. Ukoliko je to za Najveće Dobro Sveg Života Posvuda.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo
http://www.hektarzemlje.com

Стремимо ка Извору

Latinica

Много је времена прошло од када је Човек, Творцем створен да живи у Рају, из тог Раја отишао. Не физички, већ одвајајући се од своје Суштине, са Творцем повезане. Ипак, део те повезаности је остао. Можда још само у виду нити која нас са Њим повезује, али веза је остала. Да није тако, ми сада не бисмо били овде. 

 

Казао је Творац: И тада ћу последњом травком изнићи и Човек ће спознати суштину своју и предодређење и вратиће се Род његов да помогне у Заједничком Стварању са Творцем и радоваће се посматрајући створено.

 

За чим жудиш, све ти је дато рођењем твојим на Земљи овој.

И, данас је тренутак када смо освешћенији, и сада тражимо начин да се Суштини свој вратимо. 

Управо данас, многи смо своје мисли окренули ка Светлу, ка Речима које нам Творац упућује, у намери да Му се вратимо, јер Он нас жељно очекује и стрпљиво чека у магновењу векова. Јер шта је време за Њега којем је све могуће. А и нама је подарио све оно што и сам има, да творимо и ми, Заједно са Њим и да се радујемо Заједно, посматрајући створено.

 

Па, радујмо се, јер успели смо да се окренем ка Светлу, и сада корачајући стабилно, враћамо се свом Извору.

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило
http://www.hektarzemlje.com

  

Stremimo ka Izvoru

Mnogo je vremena prošlo od kada je Čovek, Tvorcem stvoren da živi u Raju, iz tog Raja otišao. Ne fizički, već odvajajući se od svoje Suštine, sa Tvorcem povezane. Ipak, deo te povezanosti je ostao. Možda još samo u vidu niti koja nas sa Njim povezuje, ali veza je ostala. Da nije tako, mi sada ne bismo bili ovde.

Kazao je Tvorac: I tada ću poslednjom travkom iznići i Čovek će spoznati suštinu svoju i predodređenje i vratiće se Rod njegov da pomogne u Zajedničkom Stvaranju sa Tvorcem i radovaće se posmatrajući stvoreno.

Za čim žudiš, sve ti je dato rođenjem tvojim na Zemlji ovoj.

I, danas je trenutak kada smo osvešćeniji, i sada tražimo način da se Suštini svoj vratimo.

Upravo danas, mnogi smo svoje misli okrenuli ka Svetlu, ka Rečima koje nam Tvorac upućuje, u nameri da Mu se vratimo, jer On nas željno očekuje i strpljivo čeka u magnovenju vekova. Jer šta je vreme za Njega kojem je sve moguće. A i nama je podario sve ono što i sam ima, da tvorimo i mi, Zajedno sa Njim i da se radujemo Zajedno, posmatrajući stvoreno.

Pa, radujmo se, jer uspeli smo da se okrenem ka Svetlu, i sada koračajući stabilno, vraćamo se svom Izvoru.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo
http://www.hektarzemlje.com

Чега се ми, заправо, плашимо?

Latinica

Анастасија је у једној књизи показала Владимиру, (додаћу касније у којој тачно књизи и на којој страни), на који начин они који нису Човек скупљају наше емоције страха у бочице и касније просипајући то из боце на нас успевају да нас тим страховима, тачније, емоцијом страха, контролишу.

 

На који је начин могуће превазићи емоцију страха постоје хиљаде и хиљаде књига и техника. О томе ја нећу ништа ново додати. Користећи једну или неколико техника које мени вибрирају, успевам да из тренутка у тренутак, када се страх појави, а то је генерално све ређе, дишем и осећам тај страх суочивши се са потенцијалним: Шта ако се то догоди, чега сам се уплашио?

Па шта? Осетим тај страх још јачим до највеће могуће мере, да га проживим и да сагледам колико сам у могућности, све оно што би се потенцијално могло догодити а чега се ја, заправо, плашим. И скоро никада се ништа од свих тих мојих визија није догодило, или, ако се и догодило, оне у реалности никада нису биле јаче од најблаже могуће опције. И, чега сам се ја онда заправо плашио? Ту је суштина да схватимо да је једино наша визија потенцијално могућег развоја догађаја оно чега се ми заиста плашимо, а она никада није тако страшна у реалности као у нашој визији. Ми све преувеличавамо у својој машти, и мислима својим креирамо и страшније од онога што је било предвиђено да нам се догоди. Обзиром да својим мислима и креирамо стварност коју касније живимо, ми сами себи на тај начин правимо медвеђу услугу.

 

Од када сам успео да на овакав начин проживљавам будуће догађаје, мени се све умирило и ни под тачком разно више не доживљавам и не проживљавам будуће догађаје на тај начин. 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило
http://www.hektarzemlje.com

Čega se, zapravo, plašimo?

Anastasija je u jednoj knjizi pokazala Vladimiru, (dodaću kasnije u kojoj tačno knjizi i na kojoj strani), na koji način oni koji nisu Čovek skupljaju naše emocije straha u bočice i kasnije prosipajući to iz boce na nas uspevaju da nas tim strahovima, tačnije, emocijom straha, kontrolišu.

Na koji je način moguće prevazići emociju straha postoje hiljade i hiljade knjiga i tehnika. O tome ja neću ništa novo dodati. Koristeći jednu ili nekoliko tehnika koje meni vibriraju, uspevam da iz trenutka u trenutak, kada se strah pojavi, a to je generalno sve ređe, dišem i osećam taj strah suočivši se sa potencijalnim: Šta ako se to dogodi, čega sam se uplašio?

Pa šta? Osetim taj strah još jačim do najveće moguće mere, da ga proživim i da sagledam koliko sam u mogućnosti, sve ono što bi se potencijalno moglo dogoditi a čega se ja, zapravo, plašim. I skoro nikada se ništa od svih tih mojih vizija nije dogodilo, ili, ako se i dogodilo, one u realnosti nikada nisu bile jače od najblaže moguće opcije. I, čega sam se ja onda zapravo plašio? Tu je suština da shvatimo da je jedino naša vizija potencijalno mogućeg razvoja događaja ono čega se mi zaista plašimo, a ona nikada nije tako strašna u realnosti kao u našoj viziji. Mi sve preuveličavamo u svojoj mašti, i mislima svojim kreiramo i strašnije od onoga što je bilo predviđeno da nam se dogodi. Obzirom da svojim mislima i kreiramo stvarnost koju kasnije živimo, mi sami sebi na taj način pravimo medveđu uslugu.

Od kada sam uspeo da na ovakav način proživljavam buduće događaje, meni se sve umirilo i ni pod tačkom razno više ne doživljavam i ne proživljavam buduće događaje na taj način.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo
http://www.hektarzemlje.com