Моје писмо мом нерођеном детету:

Latinica

Сине мој,

нисам умео, схватио сам, до сада да будем срећан и задовољан одистински у овом животу. Свет у којем ја живим, није Добар. Зато те још нисам створио. Јер не желим да живиш у свету оваквом какав је до јуче био.

 

Желим да свет у којем ја живим прво поправим па тек онда да те позовем да дођеш и будеш у мом животу ако се и теби свет који створим за тебе, буде свидео.

У овај не желим да те позовем.

 

Одох сада, време је стварања Доброг, Здравог Света у који желим да дођеш.

 

Здравља Светлим Мислима Нашим.

 

Moje pismo mom nerođenom detetu:

Sine moj,

nisam umeo, shvatio sam, do sada da budem srećan i zadovoljan odistinski u ovom životu. Svet u kojem ja živim, nije Dobar. Zato te još nisam stvorio. Jer ne želim da živiš u svetu ovakvom kakav je do juče bio.

Želim da svet u kojem ja živim prvo popravim pa tek onda da te pozovem da dođeš i budeš u mom životu ako se i tebi svet koji stvorim za tebe, bude svideo.

U ovaj ne želim da te pozovem.

Odoh sada, vreme je stvaranja Dobrog, Zdravog Sveta u koji želim da dođeš.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim.

Зашто мислимо то што мислимо?

Latinica

Чија ми емитовања примамо?

 

Да, управо тако. Ми, као и сваки радио пријемник, примамо емитовање нечије однекуд. Како вам то сада звучи? Јесте ли помислили: не, нисам ја ничији пријемник, не примам ја ни од кога никакве мисли нити било шта слично!!!

 

Да, и ја сам тако размишљао када сам први пут прочитао овакав текст, али сам био свестан да тамо негде тамо неки људи заиста имају понашање као да само извршавају наређења неких других који им та наређења емитују у главу… Али, не, нисам ја тај.

Рекох, тако сам мислио, али данас видим да је у ствари другачије.

Да ли размишљате икада о тв ПРОГРАМУ који посматрате свакодневно? Да ли се то зове програм без разлога или ипак у тој речи има истине? Ко нас, и зашто, програмира, у то сада нећу улазити. То је тема за следеће писаније.

Тако исто нас програмирају новине, радио, интернет вести – разноразне, књиге, наравно, такође…

 

Па, и мене програмира књига Анастасијиних мудрости, зар не?

Да, наравно. Од када сам рођен мене су програмирали. 

Али, речи Анастасијине, својим посебним склопом у реченицама, освешћују у мени све ово о чему сада пишем. Закључујем, биће да нас Анастасијине мудрости својим програмирањем заправо депрограмирају од преДходних програма?

 

У мени оне буде, у унутрашњости мога бића, истине – односно, ја својим бићем њене речи осећам и телом својим. Као да се у мени оДкључавају знања која су дубоко унутра присутна еонима, а до којих нисам умео раније да досегнем. Како год, ја ове речи осећам својим телом и бићем и за мене оне јесу истина.

 

Једноставним промишљањем и запажањем можемо закључити из онога што чујемо или видимо од неког: Замислимо шта би се са светом догодило када би сваки живући Човек на нашој Земљи чинио оно што чини онај који речи те изговара или пише? Како би изгледала наша Земља цела када би сваки на њој живући Човек сада стварао своје Љубави пространство и живео на њему унапређујући сопствену средину живљења? Јер, о томе Анастасија говори. О начину на који је Земљу веома једноставно вратити у стање Раја.

 

Промислимо…

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Zašto mislimo to što mislimo?

Čija mi emitovanja primamo?
Da, upravo tako. Mi, kao i svaki radio prijemnik, primamo emitovanje nečije odnekud. Kako vam to sada zvuči? Jeste li pomislili: ne, nisam ja ničiji prijemnik, ne primam ja ni od koga nikakve misli niti bilo šta slično!!!

Da, i ja sam tako razmišljao kada sam prvi put pročitao ovakav tekst, ali sam bio svestan da tamo negde tamo neki ljudi zaista imaju ponašanje kao da samo izvršavaju naređenja nekih drugih koji im ta naređenja emituju u glavu… Ali, ne, nisam ja taj.

Rekoh, tako sam mislio, ali danas vidim da je u stvari drugačije.

Da li razmišljate ikada o tv PROGRAMU koji posmatrate svakodnevno? Da li se to zove program bez razloga ili ipak u toj reči ima istine? Ko nas, i zašto, programira, u to sada neću ulaziti. To je tema za sledeće pisanije.

Tako isto nas programiraju novine, radio, internet vesti – raznorazne, knjige, naravno, takođe…

Pa, i mene programira knjiga Anastasijinih mudrosti, zar ne?

Da, naravno. Od kada sam rođen mene su programirali.

Ali, reči Anastasijine, svojim posebnim sklopom u rečenicama, osvešćuju u meni sve ovo o čemu sada pišem. Zaključujem, biće da nas Anastasijine mudrosti svojim programiranjem zapravo deprogramiraju od preDhodnih programa?

U meni one bude, u unutrašnjosti moga bića, istine – odnosno, ja svojim bićem njene reči osećam i telom svojim. Kao da se u meni oDključavaju znanja koja su duboko unutra prisutna eonima, a do kojih nisam umeo ranije da dosegnem. Kako god, ja ove reči osećam svojim telom i bićem i za mene one jesu istina.

Jednostavnim promišljanjem i zapažanjem možemo zaključiti iz onoga što čujemo ili vidimo od nekog: Zamislimo šta bi se sa svetom dogodilo kada bi svaki živući Čovek na našoj Zemlji činio ono što čini onaj koji reči te izgovara ili piše? Kako bi izgledala naša Zemlja cela kada bi svaki na njoj živući Čovek sada stvarao svoje Ljubavi prostranstvo i živeo na njemu unapređujući sopstvenu sredinu življenja? Jer, o tome Anastasija govori. O načinu na koji je Zemlju veoma jednostavno vratiti u stanje Raja.

Promislimo…

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

Чије су наше мисли?

Latinica

 

Шта су и чије су заправо наше мисли?

 

Здравља Светлим Мислима Нашим није речено тек тако. Какве су наше мисли најчешће ових дана, месеци, година, деценија, читавог нашег живота у глобалу?

 

Будимо искрени и према себи а и према другима и одговоримо сами себи, какве су нам мисли, већином?

Е, па такав нам је и живот – како рече Отац Тадеј.

 

Можемо сада да одлучимо да своје мисли које нам се по глави непрестано врзмају, свесно променимо у лепе, светле, добре, позитивне!!! Ја већ десетак година вежбам, практикујем и све ми је лакше да фокусирам мисли на Добро, а оне друге већ лако препознајем, захвалим им се и пустим их да оду.

 

Да, једноставно тако. До стадијума у којем сам сада, дошао сам након двадесетогодишњег вежбања и примењивања разних техника које су ми у томе помагале. Тражио сам и практиковао једну по једну по одређено дуже време…док нисам пронашао за мене идеалну технику коју свакодневно примењујем. Сигуран сам да свако од нас у мору техника које су нам лако доступне може по свом укусу изабрати једну која му највише одговара.

 

Тек након читања Анастасијиних мудрости које и даље читам изнова и изнова, разумео сам зашто је заиста важно да наше мисли буду Светле и да им желимо Здравља!!! 

Желимо им здравља као што свакоме желимо да би биле дуговечне и увек у снази. А да буду Светле желимо им зато да би свему живућем посвуда било Добро!

А желимо да свему живућем посвуда буде Добро зато што смо све то ми сами!!!

 

Дакле, једноставно. Самима себи желимо да је Добро.

Промислимо…

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Čije su naše misli?

 

Šta su i čije su zapravo naše misli?

Zdravlja Svetlim Mislima Našim nije rečeno tek tako. Kakve su naše misli najčešće ovih dana, meseci, godina, decenija, čitavog našeg života u globalu?

Budimo iskreni i prema sebi a i prema drugima i odgovorimo sami sebi, kakve su nam misli, većinom?
E, pa takav nam je i život – kako reče Otac Tadej.
Možemo sada da odlučimo da svoje misli koje nam se po glavi neprestano vrzmaju, svesno promenimo u lepe, svetle, dobre, pozitivne!!! Ja već desetak godina vežbam, praktikujem i sve mi je lakše da fokusiram misli na Dobro, a one druge već lako prepoznajem, zahvalim im se i pustim ih da odu.

Da, jednostavno tako. Do stadijuma u kojem sam sada, došao sam nakon dvadesetogodišnjeg vežbanja i primenjivanja raznih tehnika koje su mi u tome pomagale. Tražio sam i praktikovao jednu po jednu po određeno duže vreme…dok nisam pronašao za mene idealnu tehniku koju svakodnevno primenjujem. Siguran sam da svako od nas u moru tehnika koje su nam lako dostupne može po svom ukusu izabrati jednu koja mu najviše odgovara.

Tek nakon čitanja Anastasijinih mudrosti koje i dalje čitam iznova i iznova, razumeo sam zašto je zaista važno da naše misli budu Svetle i da im želimo Zdravlja!!!
Želimo im zdravlja kao što svakome želimo da bi bile dugovečne i uvek u snazi. A da budu Svetle želimo im zato da bi svemu živućem posvuda bilo Dobro!
A želimo da svemu živućem posvuda bude Dobro zato što smo sve to mi sami!!!

Dakle, jednostavno. Samima sebi želimo da je Dobro.
Promislimo…

 

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo