Ево, овде да мало боље објасним појам…
Завичајно имање је имање од не мање а не ни много више од једног хектара земље које један појединац, сам или заједно са породицом, или само са животним партнером организује на начин како сам успе да осмисли или оствари, а које ће моћи да након три године буде место не само живљења у смислу хране за тело, већ и место за Дух и Душу да се хране енергијом Љубави, и лепотом оствареног…
Гледајући цвет, травку, жбун, дрво, бубицу, животињу птицу, све што је живо око себе и поред себе, човек тим бићима предаје своју пажњу кроз коју они добијају Љубав и са радошћу се труде да узврате оним чиме свако појединачно уме и може…
Примера ради:
Само што смо моја драга и ја у последњих пет месеци лично доживели:
Изнајмивши кућу са баштом од само 20 квадрата, иако календарски покасно (почетак априла), иако без иједног семена иједне биљке, без припремљеног земљишта за садњу, успели смо:
Добивши милошћу различитих дивних људи, семе парадајза, паприке, краставца, кукуруза, сунцокрета, расаде салате, јагода, карфиола, келерабе, цвекле, и којечега још понешто, не замерите што не набрајам све, данас једемо помало од свега тога што је уз нашу Љубав, негу, и нежне мисли, и пажњу довело до рода…
Укус не може речима да се опише,а поређење можемо вршити и на истом месту пробајући оно што је од истог семена и расада никло код људи који су на другачији начин посматрали и неговали своје биљке у свом повртњаку који је буквално поред „нашег“ чак и без икакве ограде…
Љубав човека осећа свака живућа ствар, природа је тако саздана. И свака се биљка труди из петних жила том човеку који јој даје љубав, пажњу, додир или само поглед, да преда себе у свом најбољем могућем облику, а то се по укусу и мирису, па чак и изгледу плода једноставно може испробати и доживети. Полако се у то уверавам на практичним примерима…
Пробати можете и Ви сами… Чак ћу Вам испричати такође примером и о посебном начину садње који смо такође испробали, а о којем сам из књига о Анастасији сазнао, и само тамо за сада о томе сам информацију добио. О томе нисам читао нигде и никада раније…
Лек за мене:
Понеколико семена поврћа које волим ставио сам пре садње под језик на не мање од девет минута. Семе је тако добило информацију о стању мог организма и након тога сам га ставио у земљу, а поред сам ставио и семе које није било ни у чијим устима…
Понекад сам опрао ноге у води без икаквих додатака, и том водом залио оно „моје“ семе које је већ постало појача биљка, много снажнија од оних других не из уста посађених већ на уобичајен начин…
Изгледом већ се може утврдити физички разлика између биљака иако је исто семе у питању. Плод се веома разликује и по облику, и по величини, и по боји, и по јачини, а тек по укусу, о томе заиста нећу ни да Вам пишем, једноставно је, доживите сами па о томе причајте. Ја сам субјективан и никога ни у шта не желим да убедим. Ја сам пожелео да пробам и ево доживео да о томе напишем понешто, а када се и излечење буде могло видети написаћу и о томе.
За сада само оволико…
А сад замислите када уместо изнајмљених 20 квадрата баште будем имао свој хектар земље да на њему посадим, посејем све оно што желим и онако како желим…
Па када после одређеног времена моји наследници по том истом Завичајном имању које је сада започето буду шетали и у мислима или наглас са мном разговарали, као:
„Ето, наш је деда овде засадио ову крушку и ја сада кад пожелим само је уберем и поједем, а тако мој деда са мном разговара!!! А са овом рибизлом на овом месту, шта ли је замислио, морам у Наследној књизи да прочитам ако не успем да сам спознам… А овај дуд баш је леп и висок и сладак, а крошња његова предиван хлад ми ствара… А храстови ови млађани, нису још раширили своје гране онолико колико ће ускоро, но и сада је пријатно седети поред њих и мислити…“
Да, тако ћемо разговарати моја будућа поколења и ја једном..
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
ZAVIČAJNO IMANJE
Evo, ovde da malo bolje objasnim pojam…
Zavičajno imanje je imanje od ne manje a ne ni mnogo više od jednog hektara zemlje koje jedan pojedinac, sam ili zajedno sa porodicom, ili samo sa životnim partnerom organizuje na način kako sam uspe da osmisli ili ostvari, a koje će moći da nakon tri godine bude mesto ne samo življenja u smislu hrane za telo, već i mesto za Duh i Dušu da se hrane energijom Ljubavi, i lepotom ostvarenog…
Gledajući cvet, travku, žbun, drvo, bubicu, životinju pticu, sve što je živo oko sebe i pored sebe, čovek tim bićima predaje svoju pažnju kroz koju oni dobijaju Ljubav i sa radošću se trude da uzvrate onim čime svako pojedinačno ume i može…
Primera radi:
Samo što smo moja draga i ja u poslednjih pet meseci lično doživeli:
Iznajmivši kuću sa baštom od samo 20 kvadrata, iako kalendarski pokasno (početak aprila), iako bez ijednog semena ijedne biljke, bez pripremljenog zemljišta za sadnju, uspeli smo:
Dobivši milošću različitih divnih ljudi, seme paradajza, paprike, krastavca, kukuruza, suncokreta, rasade salate, jagoda, karfiola, kelerabe, cvekle, i koječega još ponešto, ne zamerite što ne nabrajam sve, danas jedemo pomalo od svega toga što je uz našu Ljubav, negu, i nežne misli, i pažnju dovelo do roda…
Ukus ne može rečima da se opiše,a poređenje možemo vršiti i na istom mestu probajući ono što je od istog semena i rasada niklo kod ljudi koji su na drugačiji način posmatrali i negovali svoje biljke u svom povrtnjaku koji je bukvalno pored „našeg“ čak i bez ikakve ograde…
Ljubav čoveka oseća svaka živuća stvar, priroda je tako sazdana. I svaka se biljka trudi iz petnih žila tom čoveku koji joj daje ljubav, pažnju, dodir ili samo pogled, da preda sebe u svom najboljem mogućem obliku, a to se po ukusu i mirisu, pa čak i izgledu ploda jednostavno može isprobati i doživeti. Polako se u to uveravam na praktičnim primerima…
Probati možete i Vi sami… Čak ću Vam ispričati takođe primerom i o posebnom načinu sadnje koji smo takođe isprobali, a o kojem sam iz knjiga o Anastasiji saznao, i samo tamo za sada o tome sam informaciju dobio. O tome nisam čitao nigde i nikada ranije…
Lek za mene:
Ponekoliko semena povrća koje volim stavio sam pre sadnje pod jezik na ne manje od devet minuta. Seme je tako dobilo informaciju o stanju mog organizma i nakon toga sam ga stavio u zemlju, a pored sam stavio i seme koje nije bilo ni u čijim ustima…
Ponekad sam oprao noge u vodi bez ikakvih dodataka, i tom vodom zalio ono „moje“ seme koje je već postalo pojača biljka, mnogo snažnija od onih drugih ne iz usta posađenih već na uobičajen način…
Izgledom već se može utvrditi fizički razlika između biljaka iako je isto seme u pitanju. Plod se veoma razlikuje i po obliku, i po veličini, i po boji, i po jačini, a tek po ukusu, o tome zaista neću ni da Vam pišem, jednostavno je, doživite sami pa o tome pričajte. Ja sam subjektivan i nikoga ni u šta ne želim da ubedim. Ja sam poželeo da probam i evo doživeo da o tome napišem ponešto, a kada se i izlečenje bude moglo videti napisaću i o tome.
Za sada samo ovoliko…
A sad zamislite kada umesto iznajmljenih 20 kvadrata bašte budem imao svoj hektar zemlje da na njemu posadim, posejem sve ono što želim i onako kako želim…
Pa kada posle određenog vremena moji naslednici po tom istom Zavičajnom imanju koje je sada započeto budu šetali i u mislima ili naglas sa mnom razgovarali, kao:
„Eto, naš je deda ovde zasadio ovu krušku i ja sada kad poželim samo je uberem i pojedem, a tako moj deda sa mnom razgovara!!! A sa ovom ribizlom na ovom mestu, šta li je zamislio, moram u Naslednoj knjizi da pročitam ako ne uspem da sam spoznam… A ovaj dud baš je lep i visok i sladak, a krošnja njegova predivan hlad mi stvara… A hrastovi ovi mlađani, nisu još raširili svoje grane onoliko koliko će uskoro, no i sada je prijatno sedeti pored njih i misliti…“
Da, tako ćemo razgovarati moja buduća pokolenja i ja jednom…
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje.
Hektar Zemlje 