ЗАВИЧАЈНО ИМАЊЕ

Latinica

Ево, овде да мало боље објасним појам…

Завичајно имање је имање од не мање а не ни много више од једног хектара земље које један појединац, сам или заједно са породицом, или само са животним партнером организује на начин како сам успе да осмисли или оствари, а које ће моћи да након три године буде место не само живљења у смислу хране за тело, већ и место за Дух и Душу да се хране енергијом Љубави, и лепотом оствареног…

Гледајући цвет, травку, жбун, дрво, бубицу, животињу птицу, све што је живо око себе и поред себе, човек тим бићима предаје своју пажњу кроз коју они добијају Љубав и са радошћу се труде да узврате оним чиме свако појединачно уме и може…

Примера ради:
Само што смо моја драга и ја у последњих пет месеци лично доживели:
Изнајмивши кућу са баштом од само 20 квадрата, иако календарски покасно (почетак априла), иако без иједног семена иједне биљке, без припремљеног земљишта за садњу, успели смо:
Добивши милошћу различитих дивних људи, семе парадајза, паприке, краставца, кукуруза, сунцокрета, расаде салате, јагода, карфиола, келерабе, цвекле, и којечега још понешто, не замерите што не набрајам све, данас једемо помало од свега тога што је уз нашу Љубав, негу, и нежне мисли, и пажњу довело до рода…

Укус не може речима да се опише,а поређење можемо вршити и на истом месту пробајући оно што је од истог семена и расада никло код људи који су на другачији начин посматрали и неговали своје биљке у свом повртњаку који је буквално поред „нашег“ чак и без икакве ограде…

Љубав човека осећа свака живућа ствар, природа је тако саздана. И свака се биљка труди из петних жила том човеку који јој даје љубав, пажњу, додир или само поглед, да преда себе у свом најбољем могућем облику, а то се по укусу и мирису, па чак и изгледу плода једноставно може испробати и доживети. Полако се у то уверавам на практичним примерима…

Пробати можете и Ви сами… Чак ћу Вам испричати такође примером и о посебном начину садње који смо такође испробали, а о којем сам из књига о Анастасији сазнао, и само тамо за сада о томе сам информацију добио. О томе нисам читао нигде и никада раније…

Лек за мене:
Понеколико семена поврћа које волим ставио сам пре садње под језик на не мање од девет минута. Семе је тако добило информацију о стању мог организма и након тога сам га ставио у земљу, а поред сам ставио и семе које није било ни у чијим устима…

Понекад сам опрао ноге у води без икаквих додатака, и том водом залио оно „моје“ семе које је већ постало појача биљка, много снажнија од оних других не из уста посађених већ на уобичајен начин…

Изгледом већ се може утврдити физички разлика између биљака иако је исто семе у питању. Плод се веома разликује и по облику, и по величини, и по боји, и по јачини, а тек по укусу, о томе заиста нећу ни да Вам пишем, једноставно је, доживите сами па о томе причајте. Ја сам субјективан и никога ни у шта не желим да убедим. Ја сам пожелео да пробам и ево доживео да о томе напишем понешто, а када се и излечење буде могло видети написаћу и о томе.
За сада само оволико…

А сад замислите када уместо изнајмљених 20 квадрата баште будем имао свој хектар земље да на њему посадим, посејем све оно што желим и онако како желим…
Па када после одређеног времена моји наследници по том истом Завичајном имању које је сада започето буду шетали и у мислима или наглас са мном разговарали, као:
„Ето, наш је деда овде засадио ову крушку и ја сада кад пожелим само је уберем и поједем, а тако мој деда са мном разговара!!! А са овом рибизлом на овом месту, шта ли је замислио, морам у Наследној књизи да прочитам ако не успем да сам спознам… А овај дуд баш је леп и висок и сладак, а крошња његова предиван хлад ми ствара… А храстови ови млађани, нису још раширили своје гране онолико колико ће ускоро, но и сада је пријатно седети поред њих и мислити…“

Да, тако ћемо разговарати моја будућа поколења и ја једном..

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

ZAVIČAJNO IMANJE

Evo, ovde da malo bolje objasnim pojam…

Zavičajno imanje je imanje od ne manje a ne ni mnogo više od jednog hektara zemlje koje jedan pojedinac, sam ili zajedno sa porodicom, ili samo sa životnim partnerom organizuje na način kako sam uspe da osmisli ili ostvari, a koje će moći da nakon tri godine bude mesto ne samo življenja u smislu hrane za telo, već i mesto za Duh i Dušu da se hrane energijom Ljubavi, i lepotom ostvarenog…

Gledajući cvet, travku, žbun, drvo, bubicu, životinju pticu, sve što je živo oko sebe i pored sebe, čovek tim bićima predaje svoju pažnju kroz koju oni dobijaju Ljubav i sa radošću se trude da uzvrate onim čime svako pojedinačno ume i može…

Primera radi:
Samo što smo moja draga i ja u poslednjih pet meseci lično doživeli:
Iznajmivši kuću sa baštom od samo 20 kvadrata, iako kalendarski pokasno (početak aprila), iako bez ijednog semena ijedne biljke, bez pripremljenog zemljišta za sadnju, uspeli smo:
Dobivši milošću različitih divnih ljudi, seme paradajza, paprike, krastavca, kukuruza, suncokreta, rasade salate, jagoda, karfiola, kelerabe, cvekle, i koječega još ponešto, ne zamerite što ne nabrajam sve, danas jedemo pomalo od svega toga što je uz našu Ljubav, negu, i nežne misli, i pažnju dovelo do roda…

Ukus ne može rečima da se opiše,a poređenje možemo vršiti i na istom mestu probajući ono što je od istog semena i rasada niklo kod ljudi koji su na drugačiji način posmatrali i negovali svoje biljke u svom povrtnjaku koji je bukvalno pored „našeg“ čak i bez ikakve ograde…

Ljubav čoveka oseća svaka živuća stvar, priroda je tako sazdana. I svaka se biljka trudi iz petnih žila tom čoveku koji joj daje ljubav, pažnju, dodir ili samo pogled, da preda sebe u svom najboljem mogućem obliku, a to se po ukusu i mirisu, pa čak i izgledu ploda jednostavno može isprobati i doživeti. Polako se u to uveravam na praktičnim primerima…

Probati možete i Vi sami… Čak ću Vam ispričati takođe primerom i o posebnom načinu sadnje koji smo takođe isprobali, a o kojem sam iz knjiga o Anastasiji saznao, i samo tamo za sada o tome sam informaciju dobio. O tome nisam čitao nigde i nikada ranije…

Lek za mene:
Ponekoliko semena povrća koje volim stavio sam pre sadnje pod jezik na ne manje od devet minuta. Seme je tako dobilo informaciju o stanju mog organizma i nakon toga sam ga stavio u zemlju, a pored sam stavio i seme koje nije bilo ni u čijim ustima…

Ponekad sam oprao noge u vodi bez ikakvih dodataka, i tom vodom zalio ono „moje“ seme koje je već postalo pojača biljka, mnogo snažnija od onih drugih ne iz usta posađenih već na uobičajen način…

Izgledom već se može utvrditi fizički razlika između biljaka iako je isto seme u pitanju. Plod se veoma razlikuje i po obliku, i po veličini, i po boji, i po jačini, a tek po ukusu, o tome zaista neću ni da Vam pišem, jednostavno je, doživite sami pa o tome pričajte. Ja sam subjektivan i nikoga ni u šta ne želim da ubedim. Ja sam poželeo da probam i evo doživeo da o tome napišem ponešto, a kada se i izlečenje bude moglo videti napisaću i o tome.
Za sada samo ovoliko…

A sad zamislite kada umesto iznajmljenih 20 kvadrata bašte budem imao svoj hektar zemlje da na njemu posadim, posejem sve ono što želim i onako kako želim…
Pa kada posle određenog vremena moji naslednici po tom istom Zavičajnom imanju koje je sada započeto budu šetali i u mislima ili naglas sa mnom razgovarali, kao:
„Eto, naš je deda ovde zasadio ovu krušku i ja sada kad poželim samo je uberem i pojedem, a tako moj deda sa mnom razgovara!!! A sa ovom ribizlom na ovom mestu, šta li je zamislio, moram u Naslednoj knjizi da pročitam ako ne uspem da sam spoznam… A ovaj dud baš je lep i visok i sladak, a krošnja njegova predivan hlad mi stvara… A hrastovi ovi mlađani, nisu još raširili svoje grane onoliko koliko će uskoro, no i sada je prijatno sedeti pored njih i misliti…“

Da, tako ćemo razgovarati moja buduća pokolenja i ja jednom…

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje.

Advertisements

НАСЛЕДНА КЊИГА

Latinica

Наследна књига јесте посебно одабрана празна повећа свеска или још боље, заиста књига, у којој сам почео да записујем све што чиним и намеравам да учиним ка остварењу свог Завичајног Имања у Насељу Завичајних имања Србије…
Њу ће читати они који иза мене наставе ка истом циљу, а да би могли да знају шта сам ја намислио да остварим, ако нису од мене лично о томе могли да сазнају…
Да, буквално сваки план, жељу, мисао ка остварењу у њу ћу записати, а потрудићу се да и уназад 13 месеци опишем колико успем да се сетим тачно, јер све то води ка остварењу намере, па и све оно што сам сада закључио да је било погрешно, такође ме води ка остварењу…

Оно што домислим и спроведем физички у дело такође ћу и записати да би моја будућа поколења могла да сазнају шта сам намеравао са којом биљком и дрветом баш на том месту посађеним да учиним и зашто сам је засадио баш тада и баш на том месту. Домислиће и они, али ако и не успеју, моћи ће да прочитају у својој – мојој Наследној књизи…

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

NASLEDNA KNJIGA

Nasledna knjiga jeste posebno odabrana prazna poveća sveska ili još bolje, zaista knjiga, u kojoj sam počeo da zapisujem sve što činim i nameravam da učinim ka ostvarenju svog Zavičajnog Imanja u Naselju Zavičajnih imanja Srbije…
Nju će čitati oni koji iza mene nastave ka istom cilju, a da bi mogli da znaju šta sam ja namislio da ostvarim, ako nisu od mene lično o tome mogli da saznaju…
Da, bukvalno svaki plan, želju, misao ka ostvarenju u nju ću zapisati, a potrudiću se da i unazad 13 meseci opišem koliko uspem da se setim tačno, jer sve to vodi ka ostvarenju namere, pa i sve ono što sam sada zaključio da je bilo pogrešno, takođe me vodi ka ostvarenju…

Ono što domislim i sprovedem fizički u delo takođe ću i zapisati da bi moja buduća pokolenja mogla da saznaju šta sam nameravao sa kojom biljkom i drvetom baš na tom mestu posađenim da učinim i zašto sam je zasadio baš tada i baš na tom mestu. Domisliće i oni, ali ako i ne uspeju, moći će da pročitaju u svojoj – mojoj Naslednoj knjizi…

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje

ХЕКТАР ЗЕМЉЕ

Latinica

Озвучи своју намеру!!! Ево, озвучавам!!!
Пишем своју Наследну књигу управо сада овим почетком који читаш. Поколења која долазе иза мене сада знају шта ми је намера.
Правим Насеље Завичајних Имања заједно са сличноразмишљајућим људима у Земљи Србији. Намерно не говорим „исто“ размишљајућим јер таквих на Планети Земља нема. И, далеко било да има јер онда никаквог смисла не би било у томе што смо сви, Хвала Богу, различити. И боље би нам било да тако и остане. Заувек!!!

А, сличноразмишљајућих има, хвала Богу, и добро је да је тако…

Но, вратићу се на то, само прво да појасним:
„Озвучи своју намеру!!!“
Смисао и суштина озвучавања моје намере јесте да би они који долазе иза мене могли да наставе оно што је започело мојим озвучавањем намере!!!
Стварамо Насеље Завичајних имања Србије!!!

За оне који још не знају шта је Завичајно Имање, појаснићу у суштинским цртама, но, топло препоручујем књиге о Анастасији, Владимира Мегреа, које су мене пробудиле на чињење које сада вршим…

За почетак:
Завичајно Имање је мој Хектар Земље, који ја својим Мислима, Срцем , Душом и Телом стварам, а који ћу оставити својим потомцима да наставе својим Мислима, Срцем, Душом и Телом да надограђују, прилагођавају себи и довршавају моју намеру, јер ће о њој, (мојој намери), јасно бити обавештени из моје Наследне књиге коју управо пишем…

Величина од једног хектара је важна, и од ње не одступам у смислу, може и неколико ари више, но никако мање, зато што је то оптимална, (да не кажем савршена), количина земље коју један човек, (једна особа, или једна породица), може сам да, својим мислима, односно намером на првом месту, и рукама оствари тако да без много напора након три године од почетка, ту може да уживајући намирује своје потребе тела, духа, душе и срца…

Е, сада се питаш: како?
Па одговор на то питање јесте: свако онако како жели. Ја знам како ћу ја, ал моје мисли нису Твоје, и моје Завичајно Имање ће бити онакво какво ја желим да буде, а Твоје….о томе одлучујеш управо Ти, управо сада…

Одлука јесте почетак стварања. У мојим се мислима од одлуке да стварам дешава много активности које ме воде ка остварењу. Окупљам људе сличноразмишљајуће, како бисмо заједничким мислима убрзали остварење…
На почетку сам веома брзо скренуо са путње сматрајући да је пермакултура нешто што може да се подведе под исто оно што стварам. Међутим, сада, 13 месеци касније, јасно ми је да је то слично, али није ни налик ономе што је у мојим мислима и одлуци о стварању…

Завичајно Имање јесте оно што ће моја поколења називати својом дедовином, прадедовином, чукундедовином, прапрадедовином, аскурђеловином, и надаље већ како иде…то сам тим називима…

А притом ће и душе мојих предака знати где да дођу и помогну мени и мојим поколењима у остварењу ове намере…

Дакле, не само за поколења која долазе, већ и за поколења душа оних који су одавно отишли, а њихова се земаљска тела налазе сахрањена по којекавим гробљима, заробљени и остављени заборављени у мислима свих наследника као непостојећих више…

Сви Заједно, моји преци, моји наследници и ја, свако на свој начин и у своје време, остварићемо моје Завичајно Имање, мој Хектар Земље…а у Насељу у којем ће ми суседи бити на исти начин размишљајући људи…у мојој Србији…

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

HEKTAR ZEMLJE

Ozvuči svoju nameru!!! Evo, ozvučavam!!!
Pišem svoju Naslednu knjigu upravo sada ovim početkom koji čitaš. Pokolenja koja dolaze iza mene sada znaju šta mi je namera.
Pravim Naselje Zavičajnih Imanja zajedno sa sličnorazmišljajućim ljudima u Zemlji Srbiji. Namerno ne govorim „isto“ razmišljajućim jer takvih na Planeti Zemlja nema. I, daleko bilo da ima jer onda nikakvog smisla ne bi bilo u tome što smo svi, Hvala Bogu, različiti. I bolje bi nam bilo da tako i ostane. Zauvek!!!

A, sličnorazmišljajućih ima, hvala Bogu, i dobro je da je tako…

No, vratiću se na to, samo prvo da pojasnim:
„Ozvuči svoju nameru!!!“
Smisao i suština ozvučavanja moje namere jeste da bi oni koji dolaze iza mene mogli da nastave ono što je započelo mojim ozvučavanjem namere!!!
Stvaramo Naselje Zavičajnih imanja Srbije!!!

Za one koji još ne znaju šta je Zavičajno Imanje, pojasniću u suštinskim crtama, no, toplo preporučujem knjige o Anastasiji, Vladimira Megrea, koje su mene probudile na činjenje koje sada vršim…

Za početak:
Zavičajno Imanje je moj Hektar Zemlje, koji ja svojim Mislima, Srcem , Dušom i Telom stvaram, a koji ću ostaviti svojim potomcima da nastave svojim Mislima, Srcem, Dušom i Telom da nadograđuju, prilagođavaju sebi i dovršavaju moju nameru, jer će o njoj, (mojoj nameri), jasno biti obavešteni iz moje Nasledne knjige koju upravo pišem…

Veličina od jednog hektara je važna, i od nje ne odstupam u smislu, može i nekoliko ari više, no nikako manje, zato što je to optimalna, (da ne kažem savršena), količina zemlje koju jedan čovek, (jedna osoba, ili jedna porodica), može sam da, svojim mislima, odnosno namerom na prvom mestu, i rukama ostvari tako da bez mnogo napora nakon tri godine od početka, tu može da uživajući namiruje svoje potrebe tela, duha, duše i srca…

E, sada se pitaš: kako?
Pa odgovor na to pitanje jeste: svako onako kako želi. Ja znam kako ću ja, al moje misli nisu Tvoje, i moje Zavičajno Imanje će biti onakvo kakvo ja želim da bude, a Tvoje….o tome odlučuješ upravo Ti, upravo sada…

Odluka jeste početak stvaranja. U mojim se mislima od odluke da stvaram dešava mnogo aktivnosti koje me vode ka ostvarenju. Okupljam ljude sličnorazmišljajuće, kako bismo zajedničkim mislima ubrzali ostvarenje…
Na početku sam veoma brzo skrenuo sa putnje smatrajući da je permakultura nešto što može da se podvede pod isto ono što stvaram. Međutim, sada, 13 meseci kasnije, jasno mi je da je to slično, ali nije ni nalik onome što je u mojim mislima i odluci o stvaranju…

Zavičajno Imanje jeste ono što će moja pokolenja nazivati svojom dedovinom, pradedovinom, čukundedovinom, prapradedovinom, askurđelovinom, i nadalje već kako ide…to sam tim nazivima…

A pritom će i duše mojih predaka znati gde da dođu i pomognu meni i mojim pokolenjima u ostvarenju ove namere…

Dakle, ne samo za pokolenja koja dolaze, već i za pokolenja duša onih koji su odavno otišli, a njihova se zemaljska tela nalaze sahranjena po kojekavim grobljima, zarobljeni i ostavljeni zaboravljeni u mislima svih naslednika kao nepostojećih više…

Svi Zajedno, moji preci, moji naslednici i ja, svako na svoj način i u svoje vreme, ostvarićemo moje Zavičajno Imanje, moj Hektar Zemlje…a u Naselju u kojem će mi susedi biti na isti način razmišljajući ljudi…u mojoj Srbiji…

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje