Pažljivo birajmo svoj život…

Pažljivo birajmo misli u svojim glavama. Neka su one pune radosti, pune života kojim želimo da živimo. Neka su naše misli misli Zajedničkog Stvaranja sa Stvoriteljem našim i radost od posmatranja stvorenog Dobrog života za svakoga od nas.

Uz takve misli u svojim glavama, u našim srcima jedino Svetlost i Radost može postojati. Činimo svima oko sebe samo ono što naše Srce prepoznaje kao Dobro. Naše Srce sve zna. Duša naša oseća dobrobit zajedništva.

Pogledajmo oko sebe. Sve što vidimo, unapredimo u skladu sa Sopstvenim bićem i radosti u našem Srcu. Poželimo drugima samo dobro i blagostanje u svakom smislu te reči. Blgostanje za svakoga od nas podrazumeva Dobrobit za sve. Stvarajmo samo za najveće Dobro sveg života posvuda. Neka su nam misli samo ka takvom stvaranju usmerene. Na taj način sve se okreće ka Svetlu i Dobrom za svakoga.

Živimo život dostojan Čoveka

Sve oko mene se raduje. Sav život posvuda je snažan, zdrav, dostojan, Dobar, lak, opušten, radostan, miran, unapređujuć.
Čistimo sve što vidimo, ozdravljujemo sve što je potrebno, doprinosimo boljitku sveg života posvuda. Sarađujemo i Zajednički sa Bogom Stvaramo i radujemo se zajedno posmatrajući stvoreno.

Postoji samo punoća i Dovoljnost svega što je za naše najveće Dobro, i za najveće Dobro sveg života posvuda.

Misli su nam sve brže i brže u Stvaranju sve boljeg i jasnijeg života. Unapređujemo Sredinu življenja na prirodan način, najviše od prirode učeći i posmatrajući je. A onda nam naviru sve više i brže Nove ideje koje sa lakoćom u Stvarnost preobražavamo.

Svako od nas ima u svom džepu Dovoljno dinara za hranu, smeštaj, odeću, obuću, toplotu/hladnoću, zdravlje, putovanje, učenje i kreativan rad. Svakog dana, sedmice, meseca, godine, veka, milenijuma.

To je zagarantovano svakom čoveku na planeti Zemlja.
Ukoliko želi, svako dobija na doživotno korišćenje svoj hektar zemlje, sa pravom nasleđivanja, bez prava prodaje i bez ikakvog oporezivanja svega što sa tog hektara proizvede ukoliko viškove želi da prosleđuje.
Ukoliko želi, svako može da doprinese Zajedničkoj dobrobiti na način na koji ume, želi, može.

Slobodan je svako da prema soBstvenim interesovanjima, sposobnosti, dela. Ukoliko je na svom hektaru, to je prirodno stanje čoveka.
Ukoliko je u gradu, tada zajednički svi stanovnici određuju koliko je potrebno da svaki čovek doprinese za dobrobit svih u njemu.
Čistimo svako iza sebe sve čemu je čišćenje potrebno, ako je potrebno. Svesni smo da koristimo samo i isključivo ono što je prirodom stvoreno i u prirodi se lako i brzo razlaže na prirodan način.
Rešeno je. Tako jeste.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Vidim svet u radosti Zajedničkog Stvaranja sa Tvorcem

Svi oko mene su nasmejani, radosni, pevaju, igraju, poskakuju od sreće i uživaju u svakom trenu. Slobodni da Stvaramo sve što nam Misao naša ukaže, mi Stvaramo Zajedno još radosnije i srećnije društvo i ljudi oko nas su sve nasmejaniji i opušteniji. Dišemo punim plućima Čist Vazduh koji nas i hrani energijom Tvorca namenjenom nama. Kupamo se i pijemo čistu vodu iz reka i jezera oko nas. Ubiramo zdrave plodove sa svake biljke, i voćke oko nas koji nas hrane i daju nam još veću radost i snagu za naše telo da se podmlađuje i ozdravljuje još brže i lakše.

Tako jeste.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Kako ja vidim svet, 2.deo iliti nastavak

(Prethodno:

Nisam do sada imao želju da viziju objašnjavam jer je, po meni, ona jasno oslikana Anastasijinim mudrostima koje je Megre opisao u knjigama serijala Zvoneći kedri Rusije, a u duhu našeg jezika savršeno prevela u Svetlost otišavša Zoja Begolli.

Sada vidim potrebu da pojasnim, pa evo, ovako:

U skladu sa svojim bićem, i trenutnim dešavanjima, svako od nas sposoban je da svoju viziju objavi drugima. Ukoliko ta vizija naiđe na usaglašenost kod velikog broja trenutno živućih, ona će pronaći put da se materijalizuje.

Svest o tome da smo svi deo Jednog Oca, (Boga, Stvoritelja, Tvorca…Energije Stvaranja, Ljubavi…kako vama najbolje vibrira, tim imenom nazovite) i Majke Zemlje, te na taj način jedno drugome samo dobro možemo misliti, želeti, činiti, jer upravo delima svojim sebi dela činimo.

Saglasje o delanju, udruživanjem Misli o Istom, o Istini jer ona jeste Ista. Samo videvši Istu sliku Sveta u kojem živimo i želimo da živimo, mi takav svet i stvaramo živeći ga.)

nastavak, utorak, 21.04.2020. u 15:46

Obzirom da je iz trenutnog dešavanja na planetarnom nivou jasno da smo usporili, da imamo vreme da ga iZkoristimo za Dobro, za Stvaranje, ja doprinosim na ovaj način.

Zajedno možemo sve što smo u stanju da Zamislimo. Zajedno sa Ocem svojim i Njegovim namerama da Svet stvori Savršenim za Čoveka, trenutak je u kojem zaista to možemo da živimo.

Da svako od nas čini Dobro, i da to Dobro bude dobro za svakog od nas. I nema više izgovora kako je Dobro za nekoga ovakvo a za nekoga onakvo. Bog, Otac naš nas je stvorio prema svom biću, te tako i svako od nas jasno zna šta Jeste Dobro.

Dakle, Svet u kom je svakom pojedinačno zagarantovan život Dostojan čoveka Stvaramo jednostavno: udružujući misli svoje u istu sliku.

Tehničke detalje o svakom segmentu života posebno, dodavaćemo i dorađivaćemo svi zajedno, pa vas zato i pozivam da predloge šaljete na mejl: hektarzemlje@gmail.com

Za sada ću sam, koliko znam:

Dakle, zagarantovano svakom od nas mesečno onoliko valute koliko je dovoljno za život Dostojan Čoveka. Sve ono što želimo više, možemo sami da stvaramo. Pozvan je svako da čini po talentu i nadahnuću svom ono što želi i ume. Svako od nas je za nešto stvoren i Dobro je to prepoznati u Sebi i oStvariti.

Naravno, samo i iZključivo Stvaranjem Dobra.

Ukoliko ne želi, Čovek ne mora ništa da radi. Ne mora ništa da Stvara. Niko nikoga ni na šta ne tera. Ono što osećaš u Sebi, tako se i ponašaj. Ako ti je potreban odmor, odmaraj se. Diši, spavaj, hrani se, pij čistu vodu. Umiri Dušu, telo i Srce pusti da Misli. Ništa ne moraš. Osnovno što ti potrebno i dovoljno, zagarantovano ti je. Ako i kada poželiš još nešto, možeš. Ako nikada i ne poželiš, i to je u redu. Dovoljno je. Slobodni smo.

Svesno okrenimo misli ka Svetlom!!!

Veoma sam svestan svih negativnih stvari koje se odvijaju i kod nas a i u svetu trenutno. I to traje već duže vreme. Svestan sam da sve čemu dajemo pažnju – snaži se i raste. Upravo zbog toga svesno okrećem svoje misli ka svetlom jer to je slika koju snažim svojom pažnjom i mislima.

Udružimo se u mislima o Svetlom, o Radosnom životu u Zajedništvu i Stvaralaštvu. U saradnji sa Prirodom. U saradnji sa Mislima Božijim. Tome dajmo pažnju, tome dajmo snagu, tome dajmo Ljubav.

Volim vas sve. Osvestimo se. Zajedno.

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Osvanuo je novi život.

Oko mene sve živo se smeje. Svaka travka, voćkica. Vetrić me mazi. Hladnjikavo je, prijatno hladnjikavo. Mir. Radost života. Napredujemo.

Čekam. Radujem se. Osvešćujem osećanja. O Sećanja…

Da, hladnjikavo. Prijatno hladnjikavo.
Jučerašnji zalazak sunca je bio potpuno drugačiji. Noćas nisam video ni jednu zvezdu ni mesec. Nisam se uplašio, a moja draga mi je rekla:

„sutra će sve biti u redu. I ti i ja i sunce i mesec i zvezde i sve živuće posvuda.“

Mir. Radost. Život. Stvaralaštvo.

Nova slika se ostvaruje

Dragi moji svi,

Sada je najvažnije vreme da gledamo sliku SVETLA, DOBROG, da svoju pažnju, a na taj način i energiju dajemo samo onome što želimo da osnažimo.

Svesno osnažujem samo i isključivo DOBRO, SVETLO, ZDRAVO, PRAVEDNO, SNAŽNO, OSEĆAJNO, LJUBAV, POŠTOVANJE, UVAŽAVANJE, BLAGOSTANJE, RADOST, i samo tome dajem pažnju.

Ne samo u 6h ujutru, već svakog trenutka i svakog sekunda, to je moj jedini posao.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!
Anastasija je još pre 27 godina provela ljude kroz razdoblje tamnih sila. Sada je vreme došlo da to zaista i živimo.

СТОП! ПОКРЕНИМО НОВУ СЛИКУ!!!

 

 

10.12.18. у 08:33:53 часова, понедељак
 
СТОП!!! ПОКРЕНИМО НОВУ СЛИКУ!!!
 
Све је стало. Замрло на трен. Освестили смо се. Погледом све што смо захватили почело је да нам се смеши на неки само нама својствен начин. Само смо ми били у стању да разумемо тај осмех. Осмех захвалне Мајке Земље за овај трен!!!
 
Погледали смо се без речи. Разумели смо се. И потом почели. Да погледом оснажујемо природне елементе и да их Љубављу грлимо у мислима својим. Да им се захваљујемо за све оно што су до сада чинили за нас док ми на њих обраћали пажњу нисмо.
 
Напокон је дошао тај трен. Сада знамо, осећамо и спремно крећемо у акцију чишћења. Све оно што смо до сада непотребно и неживо поседовали у свом микроокружењу, захвално смо кренули да скупљамо и односимо на одређена заједничка места. Није то одпад који ћемо уништавати, то су места на којима ћемо сакупити све те до сада неживе уређаје и надаље променити њихову улогу.
 
Око себе видим само природу која у свом никада до сада виђеном с моје стране сјају и пуноћи боја обасјава све уоколо. Све је добило још неколико нових, до сада не спознатих димензија. Осим димензије појавне, сада је све добило и димензију осећајну, споразумевајућу са нама заборављених спознаја тих.
Одједном смо знали и могли да са свиме природним размењујемо осећања и информације неопходне за даљње кораке које ћемо чинити.
 
Све остављамо како јесте, ништа не уништавамо. Све оно што је до сада сматрано за корисно уместо наших урођених а заборављених способности, сада ће нам служити за незаборав и сећање погрешног пута којим смо ходили али смо се на време освестили.
 
За наук, како су моји стари умели да говоре а сећам се тих реченица. За наук нека ти служи!
Е, па нека нам је са срећом нови живот на нашој предивној Мајчици Земљи! И нека нас не оптерећује што смо јој до сада радили из несвести и незнања, опростила нам је већ она. Зна она да је то било из нехата. И разрешиће она све оно што ми не знамо како. И до сада је то чинила, али је њен ритам много спорији био разградње од ритма градње којим смо ми инвазију вршили. На њу која нас је свим срцем и Душом свом мазила и пазила и даривала нам све неопходно за наш живот на њој у рају Богом замишљеним за своје дете, стварању заједничком делима да се радују.
 
Кренули смо путем заједничког стварања са Творцем нашим и радујемо се посматрајући дело створено. Заједнички. Промишљено! На радост свих и свега постојећег живог. Дела убијајућа живог створеног више ни у помисли нема нашој.
 
Погледасмо се у очи са сваким унаоколо човеком или биљком, животињом, птицом или дрветом, цветом, травком. Мудрост из свакога избија и ми је поново разумемо као до сада говорећи један језик са својим сународницима. Напокон говоримо у мислима стварајући слике свега живог унаоколо што само себе у стању је да поново створи и да себе само одржава у животу и користи за све.
 
Делај, сада стварај осећајем јединственим за све унаоколо. Све ти је дато човече Божији, да мислима што створиш у материјално претвори се. Важно је само свест о општој добробити дела тог имати у виду. Тада се све материјализује онако како смо замислили. Другачије бити не може. То је сада јасно свакоме од нас, и деламо само у том интересу.
 
Дела заједничка за све за шта је неопходно заједничко стварање, заједничка мисао умнажа се Љубављу. Осећање то прожима нас све, напокон, ослобођене.
 
 
Уклонисмо заједнички све што нас је раздвајало и делило а неживо је. Живе реке, планине, брда и потоке остависмо да нас спајају и обележавају својом бити оно што је намишљено Творцем. Тумачимо ту замисао полако и без пожуривања, читав Живот пред нама је за то и све друго што творити желимо.
 
Беше то дан Освести наше. Наставак следи…
 
preslovljeno na latinicu glasi ovako:
 
STOP!!! POKRENIMO NOVU SLIKU!!!
 
Sve je stalo. Zamrlo na tren. Osvestili smo se. Pogledom sve što smo zahvatili počelo je da nam se smeši na neki samo nama svojstven način. Samo smo mi bili u stanju da razumemo taj osmeh. Osmeh zahvalne Majke Zemlje za ovaj tren!!!
 
Pogledali smo se bez reči. Razumeli smo se. I potom počeli. Da pogledom osnažujemo prirodne elemente i da ih Ljubavlju grlimo u mislima svojim. Da im se zahvaljujemo za sve ono što su do sada činili za nas dok mi na njih obraćali pažnju nismo.
 
Napokon je došao taj tren. Sada znamo, osećamo i spremno krećemo u akciju čišćenja. Sve ono što smo do sada nepotrebno i neživo posedovali u svom mikrookruženju, zahvalno smo krenuli da skupljamo i odnosimo na određena zajednička mesta. Nije to oDpad koji ćemo uništavati, to su mesta na kojima ćemo sakupiti sve te do sada nežive uređaje i nadalje promeniti njihovu ulogu.
 
Oko sebe vidim samo prirodu koja u svom nikada do sada viđenom s moje strane sjaju i punoći boja obasjava sve uokolo. Sve je dobilo još nekoliko novih, do sada ne spoznatih dimenzija. Osim dimenzije pojavne, sada je sve dobilo i dimenziju osećajnu, sporazumevajuću sa nama zaboravljenih spoznaja tih.
Odjednom smo znali i mogli da sa svime prirodnim razmenjujemo osećanja i informacije neophodne za daljnje korake koje ćemo činiti.
 
Sve ostavljamo kako jeste, ništa ne uništavamo. Sve ono što je do sada smatrano za korisno umesto naših urođenih a zaboravljenih sposobnosti, sada će nam služiti za nezaborav i sećanje pogrešnog puta kojim smo hodili ali smo se na vreme osvestili.
 
Za nauk, kako su moji stari umeli da govore a sećam se tih rečenica. Za nauk neka ti služi!
E, pa neka nam je sa srećom novi život na našoj predivnoj Majčici Zemlji! I neka nas ne opterećuje što smo joj do sada radili iz nesvesti i neznanja, oprostila nam je već ona. Zna ona da je to bilo iz nehata. I razrešiće ona sve ono što mi ne znamo kako. I do sada je to činila, ali je njen ritam mnogo sporiji bio razgradnje od ritma gradnje kojim smo mi invaziju vršili. Na nju koja nas je svim srcem i Dušom svom mazila i pazila i darivala nam sve neophodno za naš život na njoj u raju Bogom zamišljenim za svoje dete, stvaranju zajedničkom delima da se raduju.
 
Krenuli smo putem zajedničkog stvaranja sa Tvorcem našim i radujemo se posmatrajući delo stvoreno. Zajednički. Promišljeno! Na radost svih i svega postojećeg živog. Dela ubijajuća živog stvorenog više ni u pomisli nema našoj.
 
Pogledasmo se u oči sa svakim unaokolo čovekom ili biljkom, životinjom, pticom ili drvetom, cvetom, travkom. Mudrost iz svakoga izbija i mi je ponovo razumemo kao do sada govoreći jedan jezik sa svojim sunarodnicima. Napokon govorimo u mislima stvarajući slike svega živog unaokolo što samo sebe u stanju je da ponovo stvori i da sebe samo održava u životu i koristi za sve.
 
Delaj, sada stvaraj osećajem jedinstvenim za sve unaokolo. Sve ti je dato čoveče Božiji, da mislima što stvoriš u materijalno pretvori se. Važno je samo svest o opštoj dobrobiti dela tog imati u vidu. Tada se sve materijalizuje onako kako smo zamislili. Drugačije biti ne može. To je sada jasno svakome od nas, i delamo samo u tom interesu.
 
Dela zajednička za sve za šta je neophodno zajedničko stvaranje, zajednička misao umnaža se Ljubavlju. Osećanje to prožima nas sve, napokon, oslobođene.
 
 
Uklonismo zajednički sve što nas je razdvajalo i delilo a neživo je. Žive reke, planine, brda i potoke ostavismo da nas spajaju i obeležavaju svojom biti ono što je namišljeno Tvorcem. Tumačimo tu zamisao polako i bez požurivanja, čitav Život pred nama je za to i sve drugo što tvoriti želimo.
 
Beše to dan Osvesti naše. Nastavak sledi…

Na pola staze…

E, pa, dragi moji, od sada živimo na svom imanju veličine jednog jutra. Za one koji ne znaju, (a i ja sam tek naučio), to je oko pola hektara. Dakle, sve smo bliži svom Zavičajnom imanju.

Od sada ću se redovno javljati pa ćete moći usklađeno da pratite naše učenje o životu na svom Zavičajnom imanju koje stvaramo.

Ekipa se uvećava. Zajedničko Stvaranje Naselja Zavičajnih Imanja se sve više bliži potpunoj materijalizaciji. Onako kako je najbolje za Sav Život Posvuda!!!

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

http://www.hektarzemlje.com

2028.

Zapisujući datum na ovom postu napisao sam godina 2028. umesto 2018. Samo sam se nasmešio shvativši da mi to nešto govori.
Ne događa se sve onako i onda kada mi želimo, već se događa upravo onda i onako kako je za nas najbolje.
Ako se ostvarenje vizije naselja na našem prostoru od zemlje dodeljene od strane vlasti naše domovine manifestuje za deset godina od danas, ja prihvatam taj rok iz cuga. Malo je to godina za tako divan san ostvaren…
Nekada sam i ja mislio drugačije, želeo sam sad i odmah da se dogodi. Sada, četiri godine kasnije, razumem da nije trebalo do sada a pomalo razumem i razloge zbog kojih nije trebalo do sada.
Vreme učini od nas ono što nismo spremni učiniti sami i odmah. Samo se prepustivši da „Onaj koji ima bolji pogled“ odredi kako će se stvari odvijati, sve se događa savršenije od onoga što nisam ni u najsmelijim snovima sanjao.
Strpljen – spašen!!! Ne kaže naša narodna izreka badava. Upravo sopstvenim prepuštanjem da se stvari dogode, ja ukazujem poverenje Bogu (tj, Božanstvu, Energiji, Budi, Šivi, Mohamedu, Ljubavi, zovimo imenom kojim želimo).
Tako i zato sam stvoren, da naučim da se prepustim… kao vodi kada legnem na njenu površinu, kao vetru kad zategnem jedro i pustim kormilo… tako i životu, prepuštam…