Snaga Jedinstva vodi ka Stvaranju

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!!!

Pozdrav koji će tek dobiti na snazi jer slikamo sada sliku budućnosti koja je počela…
Nadahnuti rečima Anastasijinim koje nam je doneo Vladimir Megre, a predivna Naša Zoja Begolli prevela na naš jezik, sve nas je više zagledanih u tu sliku koju stvaramo.

Možete da ne verujete, i ja sam bio sumnjičav, no pokazalo mi se sasvim jasno da
SVI VIDIMO ISTU SLIKU…

Nije to slika jednog Naselja, to je slika mnogo naselja koja se nalaze širom planete Zemlja a koja sva odaju ISTU SLIKU!!! RAJ J NA ZEMLJI!!! 

Da pojasnim onima koji nisu još uvek čitali knjige o Anastasiji:

Jedno Naselje jeste sastavljeno od 100 porodica ili pojedinaca koji svako živi na svom hektaru, svom Zavičajnom Rodnom Porodičnom Imanju, a susedi smo jedni drugima.
Povezani sličnim načinom razmišljanja čija je vodilja:
Čovek Sve Može jer je sazdan po Biću Božijem!!!

To Naselje,  (svako naselje)  ima svoju školu gde deca ravnopravno sa odraslima učestvuju u procesu Spoznaje… 

Ima svoj Zajednički Dom,  ima sve ono što se dogovorimo da želimo da Naše Naselje ima! 

Imamo jedinstvenu priliku da od samog početka okupljeni u Zajedničkom Stvaranju,  stvorimo iz Temelja Novu Civilizaciju! 

Načinom promišljanja i Usmeravanjem Misli na Dobro,  mi Dobro i Stvaramo!!! 
Svako(m)  dobro!!! 

Danilo, 

http://www.hektarzemlje.com

NE POSTOJE GRANICE

Nigde u prirodi ne postoje granice u vidu jasnih linija koje razdvajaju dve ili više različitosti…

Zašto bismo mi (ljudi) onda želeli da ih imamo kad je to tako neprirodno!!!
Ono što nas spaja mnogo je jače od bilo čega što smo izmislili da nas razdvaja…

Mnogo nas je, različiti smo, to je sve tako prirodno!!!

 Neprirodno bi bilo da smo isti, nije zamišljeno da smo isti jer svako je dobio svoju fizičku manifestaciju kako bi prošao svoja životna iskustva koja je odabrao prethodno.

Svi smo Jedno, trenutno razvrstani u mnogo fizičkih tela koja prolaze sopstvena iskustva…

Ne poznajem i ne želim razdvajanje kao što ne želim ni da dajem snagu svojim mislima ili rečima onome što nije dobro!!! 

To ne znači da toga nisam svestan, već upravo zato što jesam svestan da ono čemu dajemo pažnju, raste, ja biram da pažnju dajem onome što je dobro!!! Samo tako Stvaramo Dobro!!!
I, kao Anasta, svesno okrećem leđa ledniku, ne zato što svet gledam šarenim očima pa nisam svestan da mi lednik preti… već upravo zato što jesam svestan da sve ono čemu dajemo pažnju bilo svojim strahom, bilo pričom i prepričavanjem „realnosti“, bilo „delenjem“ samo još više osnažujemo ono na šta smo pažnju usmerili!!!

I tako, okrenuvši leđa ledniku, brzo brzo toplim pogledom, ljubavlju, pomilujmo svaku travku, svaku biljku i životinju kao Anasta na svom imanju dok se lednik iza njenih leđa topio jer nije više bilo nikoga da ga gleda i daje mu snagu svojim mislima…